Na poslednji dan 2022. godine ruska strateška avijacija izvela je dva talasa raketnih napad na više gradova u Ukrajini.
Krstareće rakete ponovo su pogodile šire područje Kijeva, kao i vše drugih gradova.
Ukrajina se ponovo našla pod udarom ruskih bombardera dugog dometa TU-22M3 i TU-95MS.
TU-22M3
Prvobitni TU-22 nema preterano mnogo veze sa dašnjim letelicama u sastavu ruskih vazdušnijih sil sa prefiksom M. Sa prvom verzijom sovjetska avijacija je bila razočarana, pa je projektni biro počeo ponovo da radi na letelici menjajući konstrukciju iz korena, stvarajući letelicu sa promenjivom geometrijom krila.
Tu-22 prvo je bio zamišljen kao strateški bombarder, ali nije odgovrio željenim zahtevima. Imao je malu nosivost i ograničeni dolet. Iako je mogao da nosi nuklearno naoružanje ostao je samo bombarder. U odnosu na prvobitnu verziju avion je pretrpeo značajne promene. Doživeo je nekoliko modifikacija, a poslednja je M3 koji se koristi nad istokom Ukrajine trenutno.
Prvi prototip letelice je poleteo 1969 godine i to serija od dvet aviona TU-22M1. Zvanično posle uklanjanja svih problema letelica je ušla u operativnu upotrebu 1975 godine kao TU-22M2 koja je izrađena u 221 primerak.
Verzija M3 koju sad koristi ruska avijacija dobila je usavršeni motor MK-25, koja je povećala brzinu na 2,05 maha. Avion je doživeo i niz konstrukcionih promena, produžen je nos, uvedeni novi usisinici vazduha, povećana maksimalna geometrija krila na 65 stepeni.
Osnovno naoružanje ove letelice postala je krstareća raketa H-22, koju letelica može da nosi ispod trupau polupotopljenom položaju ili dve rakete okačene svaka ispod svakog krila.
Tu-22M3 je prilagođen za prilaz cilju na ekstremno malim visinama. Avion u trupu može da ima smešteno 6 krstarećih raketa H-15 dometa 150 km, a na potkrilne nosače mogu da se stave još četiri rakete. U bombarderskim zadacima obično je korišten sa klasičnim avio-bombama mase 1.500 i 3.000 kg. Avion može da nosi 69 bombi FAB-250, 12, Fab -400, 8 FAB 1.500 i 2 FAB 3.000 precizno vođene bombe.
Raketa H-22
Razvoj ove rakete datira iz 1960-tih godina 20 veka kada je razvijena i uvedena u operativnu upotrenu strateške avijacije Vozdušno veovnih sil Sovjetskog Saveza koja je po prvi put dobila u naoružanje smrtonosnu raketu za napad na udarne grupe nosača aviona. Ova krstareća raketa proizvedena je u dve varijane: za protivbrodsku borbu koje su imale nukelarnu bojevu glavu i klasičnu, odnosno kumulativno fugasnu. Posebna verzija ove rakete razvijena je bila i za protivradarsku borbu koja se usmeravala na izvor radarskog snopa. Danas je ova raketa i dalje primarno naoružanje dalekometnih bombardera Tu-22M3 koji se i dalje nalaze u naoružanju ruskog vazduhoplovostva.
Ova raketa nastala je kada je razvoj rakete H-20 postao problematičan. Optino konstrukcioni biro Raduga krenuo je u razvijanje novog tipa krstareće rakete H-22 poznata pod nazivom „burja“, a u NATO nomeklaturi AS 4 Kitchen, koja je bila veća, brža i jača od uzora britanske rakete „blue stil“, a koja je imala mogućnost da nosi nueklarnu bojevu glavu jačine 1 mega tone i inercijalnim sistemom vođenja.
Za ovu raketu veliko interesovanje pokazali su kako ratna mornarica, tako i vazduhoplovostvo. Vazduhoplovostvo sovjetske mornarice smatralo je da im je potrebna u protivradarskoj verziji sa aktivinim tragačem izvora radarskog zračenja. U pitanju je veoma ubitačno oružje koje pokreće raketni motor Isayev R-201-300/S5.44 na tečno gorivo koji raketi daje potisak od 83kN i 5,9kN tokom leta dostiže brzinu od 4,5 maha što je kod Ukrajinaca ukazivalo prilikom udara da je u pitanju „Kinžal“. Raketa je je tu brzinu dostizala na visini od 24.380 m. Raketa ima kapacitet tri tone goriva TG02 i oksidator AK-20K koja obezbeđuje radijus od 270 do 550 km što zavisi od verzije, tj tipa rakete, trajektorije lete brzine i visine lansiranja. Motor koristi za pokretanje gasni generator za pogon turbopumpi i srednjeg generatora za obezbešenje delovanja hidaruličnih sklopova i avionike. Za konstrukciju rakete koristili su legure od titanijuma OT-4 i SM-5.
Danas na Zapadu postoji uverenje da Rusi imaju čak sedam verzija ovih raketa u operativnoj upotrebi H-22, H-22PG,PSI,P,M, MA,MP,N,NA. Godine 2019 neke rakete nadograđene su novim paketom za vođenje APK-22. Verzije sa nukelarnom bojevom glavu uključivale su i sistem TERCOM za mapiranje terena tokom leta rakete kao dopuna incercijalne navigacijske jedinice.
(Kurir.rs/A.Mlakar)