Sahrana poglavara Rimokatoličke crkve i odredjivanje naslednika je procedura koja ima svoj tačni tok, ali se Vatikan sada upušta u nepoznatno tlo smrću bivšeg, počasnog pape Benedikta XVI koji je podneo ostavku pre gotovo deset godina.
Obično smrt pape pokreće brzo sazivanje konklave tokom koje kardinali biraju naslednika. Taj scenario neće biti ovog puta, pošto je naslednik papa Franja na čelu Crkve od 2013. godine.
Posle saopštenja o smrti pape Benedikta XVI čije je svetovno ime bilo Jozef Racinger, Vatikan je tokom dana izdao nekoliko saopštenja koja pokazuju da je cela ceremonija pažljivo pripremljena.
Prema Apostolskom ustavu koji je 1996. godine proglasio papa Jovan Pavle II, papa mora biti sahranjen između četvrtog i šestog dana od smrti.
Tako će biti i ovog puta, pošto će sahrana bivšeg pape, preminulog danas u 96. godini, biti 5. januara na Trgu Svetskog Petra, tačno pet dana od njegove smrti.
Prvi put će pogrebni obred predvoditi lično sadašnji papa.
Izvori bliski Svetoj stolici saopštili su da će sahrana biti svečana, ali skromna.
Vatikan je takođe najavio da će telo pape Benedikta XVI biti izloženo od ponedeljka do srede u crkvi Svetog Petra kako bi vernici mogli da mu odaju počast. Dotle će njegovo telo biti u malom manastiru u sklopu vrtova Vatikana.
Telo Jovana Pavla II, poslednjeg preminulog pape, 2005. godine izloženo je pre svečane sahrane na Trgu Svetog Petra u prisustvu brojnih šefova država i vlada, i predstavnika monarhija.
Ceremoniju je predvodio kardinal Jozef Racinger, koji je potom izabran za papu. Tada je nekoliko miliona ljudi prisustvovalo sahrani veoma popularnog poljskog pape.
Iako njegova popularnost nikada nije dostigla popularnost Jovana Pavla II, nemački papa, poglavar Rimokatoličke crkve od 2005. do 2013. godine, bivši je šef države, tako da bi njegova sahrana takođe trebalo da privuče velikih broj zvaničnika i vernika.
Što se tiče mesta sahrane, tradicija će takođe biti poštovana pošto će se Benedikt XVI pridružiti svojim prethodnicima u jednoj od kripti koja se nalazi ispod bazilike Svetog Petra.
Običaj je da se, kada papa umre, uništi njegov prsten, koji je posebno napravljen za svakog novog papu. To prstenje je nekada služilo kao pečat za dokumente.
Prsten Benedikta XVI već je uništen, odnosno preko papskog grba na prstenu je stavljeno slovo X, kako bi bio neupotrebljiv. To je učinjeno kada je podneo ostavku.
(Kurir.rs/Beta)