Nekoliko dana pred Novu godinu, na jednoj od poslednjih sednica Skupštine Srbije u 2022, poslanica Narodne stranke Ivana Parlić, ustvrdila je da vlast prodaje decu iz Srbije strancima, da postoji cenovnik za prodaju dece za strance, te da se na nekakvom spisku za prodaju nalazi 71 dete iz Srbije. Ona je tom prilikom kao primer navela slučaj šestogodišnje devojčice Z. M. iz sela Brezjak kod Loznice, ne prezajući pritom od toga da na nacionalnoj televiziji maše fotografijom maloletnog deteta, objavi podatke o porodičnim prilikama, podatke o usvojenju. Navodno zabrinuta poslanica, kojoj je navodno u interesu isključivo interes devojčice, čija je prava na ovako grub način prekršila, ovim je direktno ugrozila njen interes, a epilog priče pokazao je i da joj je nanela nemerljivu štetu i uskratila jedinu priliku za normalan život u porodici koja je želela da je usvoji.
Naime, zabrinuta poslanica je tom prilikom dala nekakav rok od 15 dana Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju da devojčicu, koja je, kako je Parlićeva ustvrdila, preko noći otrgnuta od hraniteljske porodice i odvedena u tuđinu vrati u Brezjak kraj Loznice, a ministarstvo je, začuđujuće, poslušalo zabrinutu i pomalo razjarenu poslanicu, te se nesrećna devojčica ponovo obrela u Nedeljicama, u hraniteljskoj porodici, u sistemu u kom prethodnih šest godina niko nije želeo da je usvoji i daleko od porodice koja je želela da joj pruži ljubavi dom.
Sve zbog toga što, kako je zabrinuta poslanica ustvrdila, ovaj mali državljanin Srbije mora imati pravo da raste u svojoj zemlji, među svojim narodom, pa makar i po cenu toga da ostane neusvojena, da se povlači od doma do doma i izgubi svaku šansu da ikada bude deo porodice, ima dom, bude integrisana u društvo u kom živi, obrazuje se i za sebe izgradi budućnost kakvu zaslužuje. Kada je slavodobitno objavila svoju pobedu na jednoj društvenoj mreži, usledile su čestitke, a poslanica najavila dalji obračun sa decom koja čekaju da budu usvojena u inostranstvu, jer je sasvim slučajno zaboravila da navede jedinu pravu istinu o procesu usvojenja ove, kao i sve druge, dece. Naime, istina je takva da se deca usvajaju u inostranstvu onda kad su sve mogućnosti za usvojenje u Srbiji iscrpljene.
Drugim rečima, parovi iz inostranstva usvajaju onu decu koju u Srbiji niko neće. Statistika pokazuje da su to deca starija od tri ili četiri godine, deca sa smetnjama u razvoju, deca sa nekim zdravstvenim problemom, romska deca i tako dalje. Naši parovi žele da usvoje isključivo bebe, i to bele, zdrave bebe, a deca koja se ne uklapaju u ovu listu želja većine potencijalnih usvojitelja nemaju nikakvu šansu da ikada u Srbiji budu usvojena. Zato ih usvajaju parovi iz inostranstva - zato što ih oni, za razliku od parova u Srbiji, žele. I to je bio upravo slučaj sa devojčicom sa početka ovog teksta.
Šest godina je u sistemu. Od drugog meseca svog života se nalazi u hraniteljskoj porodici. Šest godina je niko nije želeo, svakim danom koji prolazi bilo je sve jasnije da je u Srbiji niko nikada neće usvojiti, i onda kada je konačno dobila šansu da ima porodicu i dom, onda je jedna žena procenila da bi njen slučaj bio baš pogodan za sticanje jeftinih političkih poena širenjem laži, izvrtanjem činjenica i besprizornim populizmom i demagogijom. Jer, to je ipak najvažnije od svega.