SMRT PAPE SE PROVERAVALA SREBRNIM ČEKIĆEM Miran odlazak Benedikta XVI izuzetak, mnoge pape preminule mučnom ili misterioznom smrću
Mirna smrt Benedikta XVI u vatikanskom manastiru je u suprotnosti sa bolnom, nasilnom i ponekad misterioznom smrću mnogih njegovih prethodnika.
Benediktov prethodnik Jovan Pavle II preminuo je 2. aprila 2005. u Vatikanu posle duge bolesti koja je kraj njegovog 26-godišnjeg pontifikata pretvorila u iskušenje.
Posle dve uzastopne hospitalizacije i traheotomije u februaru 2005. godine, papino stanje se naglo pogoršalo krajem marta, praćeno urinarnom infekcijom, sepsom i zastojem srca.
Nakon traheotomije, on je u velikoj meri izgubio moć govora i promrmljao je samo nekoliko reči kada se vratio u Vatikan 13. marta. Javnost posle toga više nije čula za njega.
Pontifikat nekada snažnog i atletskog pape obeležile su mnoge zdravstvene tegobe.
Oslabljen je Parkinsonovom bolešću i posledicama teškog ranjavanja u pokušaju atentata na turskog ekstremiste Mehmeta Ali Agdžu 13. maja 1981. na Trgu Svetog Petra.
Borio se i sa rakom debelog creva i posledicama dva preloma, ramena i butne kosti.
Iznenadna smrt Ivana Pavla I.
Njegov prethodnik, Jovan Pavle I, „nasmejani papa“, jedan je od papa sa najkraćim pontifikatom u istoriji.
Izabran u avgustu 1978. u dobi od 65 godina, preminuo je 33 dana kasnije, vjerovatno od srčanog udara, iako nije obavljena obdukcija da bi se utvrdio uzrok smrti.
Mnogo se spekulisalo da je papa možda ubijen zato što je želeo da dovede u red finansije crkve, posebno proneveru monsinjora Pola Markinkusa, tadašnjeg šefa Vatikanske banke, koji je bio osumnjičen za veze sa mafijom.
Nijedna zvanična istraga nije potvrdila ove sumnje.
Tajanstvena smrt Aleksandra VI. Bordžije
Takođe se mnogo spekulisalo o smrti Aleksandra VI, koji je bio papa od 1492. do 1503. godine.
Posle večere sa sinom Čezarom 6. avgusta 1503. obojicu je pogodila groznica. Mnogo mlađi Čezare uspeo je da se oporavi posle nekoliko dana teške bolesti, ali 72-godišnji papa nije.
Prva teorija je bila da je to malarija, bolest koja je vladala Rimom u to vreme. Drugo, da su otrovani.
Johan Burhard, Aleksandrov bliski saradnik, rekao je: "Njegovo telo je bilo toliko naduveno da nismo mogli da ga stavimo u kovčeg koji smo mu namenili. Na prvu ruku telo je bilo umotano u tepih".
Formoz, ekshumiran za suđenje
Posthumno suđenje papi Formozu (891-896) svedoči o haosu koji je vladao u Rimu i Vatikanu u 9. veku.
Po naređenju pape Stefana IV, Formozovog zakletog neprijatelja, njegovo telo je ekshumirano 897. godine, obučeno u papske haljine i postavljeno je na papski presto da mu se sudi.
Presuda je bila da pokojnik nije dostojan pontifikata. Svi njegovi akti i odluke proglašeni su ništavnim.
Njegovo telo je potom raskomadano i bačeno u Tibar.
Sa čekićem na čelu
Vatikanski protokol detaljno opisuje proceduru u slučaju papine smrti.
Komornik, kardinal koji vodi svakodnevne poslove Vatikana dok se ne izabere novi papa, tradicionalno je potvrđuje smrt poglavara Katoličke crkve.
To činio tako što tri puta udari po čelu malim srebrnim čekićem i nazove papu rođenim imenom. Ako nije bilo odgovora, papa je mrtav.
Ova tradicija nije primenjivana od smrti Jovana XXIII. 1963. godine Godine
U savremeno doba, papinu smrt konstatuju lekari.
(Kurir.rs/Slobodna Dalmacija)