Jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, koji je pripadao romantizmu bio je Branko Radičević (1824–1853). Na rođenju je dobio ime Aleksije, ali je odlučio je da svoje ime grčkog porekla promeni u ime Branko.
Tokom školovanja u Beču, upoznao je Vuka Stefanovića Karadžića, kojem je pružio važnu podršku u borbi za književni jezik na osnovama narodnog jezika.
Legenda o ljubavi Branka Radičevića i Vilhemine-Mine Karadžić, ćerke Vuka Stefanovića Karadžića, pratila je kao senka ceo Brankov opus.
Mina, ili kako ju je Vuk Karadžić odmilja zvao Minka, rođena 24. jula 1828. godine, je bila neverovatno talentovana i izuzetno obrazovana, bavila se slikanjem, muzikom i književnošću, prevodila i pisala pesme, odlično je znala francuski, italijanski, engleski, ruski, srpski i svoj maternji, nemački jezik a krasila ju je izuzetna lepota.
U njegovim pesmama se uvek osećao Minin duh, ali se pouzdano zna da je isključivo njoj posvetio jednu, neki kažu svoju najlepšu pesmu "Pevam danju, pevam noću“. Poznati stihovi kroz želju da je 2digne međ’ zvezdice“ iskazuju vrhunsku idealizaciju Mininog lika.
Nastala na Badnji dan
Naime, ova pesma nastala je na Badnji dan 1849. godine, a vek kasnije prepevao je Zdravko Čolić, te je postala nezaboravni hit.
Mina je u svojim dnevnicima zapisala reči ove pesme, koju je posvetio veliki pesnik.
- Na taj dan, Vuk je gostio svoje zvanice, a i prijatelje, a jedan od tijeh donio je meni na dar knjižicu – spomenicu. Ja zaredih da mi svaki od gostiju što u nju upiše, pa dođoh i na Branka. Dok se okrenuh, već je napisao: “Pevam danju, pevam noću, pevam sele što god ‘oću, a i što ‘oću to i mogu, samo jedno još ne mogu, da zapevam glasovito, glasovito, silovito, da te dignem sa zemljice, da te metnem međ’ zvezdice... - pisalo je.
Neostvarena ljubav
Brankovu pesmu Mina je oduševljeno i nežno prokomentarisala rečima da su ti stihovi "mirisav jutarnji cvijetak", a na drugom mestu za pesnika kaže da je “đenije”.
Iz Mininog kasnijeg idealizovanog likovnog i književnog portreta Brankovog, naslućuje se da su između njih postojale uzajamne simpatije, a o tome svedoči i Brankova prepiska s Daničićem. Međutim, siromašni student nije mogao ni pomisliti da se u nekoj obziljnoj nameri približi Vukovoj ćerki, koja je u to vreme važila za pravu lepoticu.
Kao siromašni student, sa svega 25 godina, na beznadežnom lečenju od tuberkuloze u Beču, imao je još toliko snage i pesničkog poleta da Minu “izdigne” među zvezde u pesmi koja počinje stihom “Pevam danju, pevam noću”.
Branko je preminuo od tuberkuloze 1853. godine u 29. godini. Pet godina kasnije, Mina se udala u Sabornoj crkvi u Beogradu za Aleksu Vukomanovića, osnivača katedre za srpski jezik, istoriju i književnost na beogradskom Liceju, i bratanca kneginje Ljubice.
U braku je dobila sina Janka, ali nikada nije bila srećna. Dve godine pošto je postala majka, preminuo joj je suprug, a godine 1876. je u ratu izgubila i sina jedinca.
Mininom smrću 1894. ugašena je loza Vuka Karadžića.
(Kurir.rs)
Bonus video: