SVETA PETKA NAM JE PROMENILA ŽIVOTE: Slavna književnica i njen naslednik, mladi reditelj otkrivaju kako će proslaviti BOŽIĆ
Godinama unazad Ljiljana Habjanović Đurović jedan je od najtiražnijih savremenih pisaca u zemlji, a 2022. godinu obeležio je njen naslednik, mladi reditelj Hadži Aleksandar Đurović, s filmom "Sveta Petka - Krst u pustinji", koji je režirao po njenom delu "Petkana". Za praznični broj Kurira Ljiljana i Aleksandar govore o čuvenoj svetiteljki, Bogu i proslavi Božića u njihovom domu.
Kada ste se upustili u realizaciju filma "Sveta Petka - Krst u pustinji", jeste li mogli da zamislite ovoliki uspeh?
Ljiljana: Verovali smo. Ljudi mnogo vole Svetu Petku i često joj se obraćaju u molitvama. Prirodno je da žele da saznaju nešto o njenom životu i borbi sa iskušenjima kroz koju je od pobožne devojke postala svetiteljka. O njenoj ljubavi prema Gospodu i veri koja joj je bila jedini oslonac tokom dugih 40 godina koje je provela u Jordanskoj pustinji.
Hadži Aleksandar: Nadu u veliku gledanost filma od skoro 90.000 ljudi dala nam je i popularnost romana "Petkana", po kome je snimljen. To nesmanjeno interesovanje za knjigu traje već 20 godina, a roman je objavljen i na sedam stranih jezika i svuda je imao više izdanja, što nam daje mogućnost distribucije filma u zemljama gde se poštuje Sveta Petka.
Ljiljana, Aleksandar je jednom istakao da vam je roman "Petkana" promenio karijeru i život. Može li se reći da je uticao i na vašeg sina?
Ljiljana: Promenio me je u smislu da sam naučila bolje da razumem i više volim ljude, i postala sam bolji čovek. Rad na filmu "Sveta Petka - Krst u pustinji" sigurno je uticao na Aleksandra, na njegov duhovni razvoj, ali i razvoj njegove ličnosti. A kako će se odraziti na njegov dalji rad, pokazaće vreme.
Na filmu ste radili zajedno. Kakav je Aleksandar kao saradnik, a kakva Ljiljana?
Ljiljana: Aleksandar je još 2003. osmislio logo naše porodične izdavačke kuće i uradio dizajn korica za naše prvo izdanje, moj roman "Igra anđela". Bio je dečak, ali suprug i ja smo odlučili da mu ukažemo poverenje. Tada je započela naša saradnja. On radi dizajn svih naših izdanja, bilborde, plakate i reklamne spotove. Zajedno smo radili i dokumentarne filmove po motivima mojih romana, gde sam bila scenarista i narator, a on snimatelj, montažer i reditelj. Naučili smo da poštujemo mišljenje onog drugog, čak i kada se ne slažemo. I da krajnju odluku donosi onaj iz čijeg je domena sporno pitanje. Tako je bilo i tokom rada na filmu "Sveta Petka - Krst u pustinji".
Hadži Aleksandar: Kada joj se ne dopada neka moja zamisao, majka traži da joj objasnim zašto nešto hoću ili neću, i kada vidi da sam siguran u svoj stav, ona to prihvati. Za naš rad važan je i otac porodice - on, kao diplomirani ekonomista i stručnjak za finansije, vodi našu izdavačku i filmsku delatnost i omogućava nama umetnicima da razvijamo svoje zamisli. Bio je i producent filma "Sveta Petka - Krst u pustinji".
Rekli ste da film neće biti prikazan na televiziji. Gde će moći da ga pogledaju oni koji žele?
Hadži Aleksandar: Završeno je redovno bioskopsko prikazivanje u regionu, ali nas čekaju dalja distribucija u svetu i festivali. Za sada planiramo nekoliko besplatnih projekcija, a o svakom daljem prikazivanju filma obavestićemo javnost.
Tema religije je sveprisutna u vašem stvaralaštvu. Koliko je teško pretočiti u reči ili u filmske scene ono što osećate, a bude univerzalno?
Ljiljana: Nije teško, jer takav rad proizilazi iz nekog višeg nadahnuća, i verujući čovek zna da u tom poslu nikad nije sam. A ono što je Božje istovremeno je i sveljudsko, dakle univerzalno. Kada pišem, molim se Gospodu i Duhu Svetome, molim se Presvetoj Bogorodici i Svetitelju čiji život prikazujem, da mi pomognu da knjiga bude onakva kakvu oni žele i kakva je potrebna ljudima.
Hadži Aleksandar: Snimiti film "Sveta Petka - Krst u pustinji" velika je milost, ali i odgovornost. Morao sam da ispoštujem svetiteljku i one koji je vole, ljubitelje romana "Petkana", ali i svoje autorsko viđenje ove priče. Snimio sam film kakav nikada do sada nisam gledao, a kakav sam želeo da vidim. Snimao sam bez kalkulacija i kompromisa. Iskreno i iz srca, iz ljubavi prema Svetoj Petki.
To nije jedini film s religioznom tematikom kod nas. Mislite li da se ljudi, usled svega što nam je moderno vreme donelo, više okreću veri?
Ljiljana: Vera je čoveku važna i potrebna u svakom vremenu. Kroz veru se bližimo Bogu, obnavljamo sebe Duhom Svetim i preobražavamo se u bogoliko biće sposobno za život u ovom svetu. Kroz veru jačamo ljubav i obnavljamo nadu. Verom se spasavamo. Verom postajemo svoji i slobodni, jer čoveka koji se ne boji nikoga do Boga nemoguće je zastrašiti ni uceniti. Verom čuvamo samovlast koju nam je Bog dao da biramo hoćemo li zajednicu s njim ili s njegovim protivnikom, i sposobnost da razlikujemo te izbore. Vera nam daje snagu. Jer onaj koji veruje zna da Bog nikome neće dati teret koji ne može da ponese. I zna da su pobede Božjih protivnika kratke su i prolazne, a Božje pobede su večne.
Ljiljana, koji svoj roman biste sledeći voleli da vidite na bioskopskom platnu?
Ljiljana: To je roman "Naš otac", za koji je Aleksandar već napisao prvu verziju scenarija i na kom nastavlja da radi ovih dana.
Kako se u domu Đurovića obeležava Božić?
Hadži Aleksandar: Kao pripremu za proslavu najradosnijeg hrišćanskog praznika postimo ceo božićni post i tokom njega se nekoliko puta pričestimo. Sam praznik, i Badnje veče i Božić, u kući proslavljamo na tradicionalan način, sa svim običajima koje su majka i otac naučili od svojih predaka. A na Božić ujutro idemo u naš parohijski hram na svetu liturgiju.
Prilikom našeg drugog putovanja u Svetu zemlju - o Božiću, na Badnji dan došli smo iz Nazareta u Vitlejem, istim onim putem kojim su nekada prošli Presveta Bogorodica i pravedni Josif. Zadržili smo se pod prastarim maslinama na Pastirskom polju, gde su anđeli pesmom javili pastirima da se rodio Spasitelj. Od ponoći, prisustvovali smo službi u Hramu Rođenja Hristovog, a na Božić u zoru smo se pričestili. Kada smo jedni drugima čestitali praznik, otac mi je rekao: "Daće Bog da ti jednom dovedeš ovde svoju porodicu."
Ljiljana, koje vrednosti vam je bilo najvažnije da usadite svom sinu?
Ljiljana: Uvek sam imala vremena za Aleksandra i uvek sam mu mnogo pričala, s nadom da će prihvatiti moje reči. Učila sam ga da nije važno šta neko ima, nego kakav je. Da se vrednost čoveka ne meri materijalnim postignućima, već lepotom duše i poštenjem. Da je, kako je govorila moja čukunbaba, imanje - nemanje i da je znanje jedino što čoveku niko ne može da oduzme. Učila sam ga da bude tolerantan prema drugačijima od sebe. Da nikome ne sudi. Da se nikome ne podsmeva. Da ljude ne deli po veri i nacionalnoj pripadnosti. Da čuva svoju veru i tradiciju, ali i da poštuje tuđe. Kada je otkrio svoje talente i shvatio da želi da bude umetnik, govorila sam mu da je talenat Božji dar, da prema njemu mora da se odnosi s pažnjom i ljubavlju i da u radu ne žali sebe.
Šta je najvažnije čemu su vas roditelji naučili?
Hadži Aleksandar: Dodaću i da me je majka učila da razlikujem dobro i loše. Ukazivala mi je čega bi trebalo da se stidim, a na šta imam pravo da budem ponosan. Govorila mi je da, ako već nekoga pitam za mišljenje, moram biti spreman da to mišljenje saslušam, čak i ako mi se ne dopada. I uvek bi mi otvoreno rekla šta misli o nekom mom radu.
Majka i otac upoznavali su me s verom i tradicijom. Imao sam sedam godina kada me je tata prvi put odveo u Hilandar, dvanaest kada smo prvi put svi zajedno putovali u Svetu zemlju, osamnaest kada smo prvi put išli u Jaši i poklonili se moštima Svete Petke. A koliko smo puta bili pod Ostrogom, ni sam ne znam. Majka i dan-danas ponavlja ono što mi je pričala i kad sam bio dete: da za sve što ima i što jeste čovek mora biti zahvalan Bogu. Jer je sve dobio po Božjoj milosti, a ne po svojoj zasluzi. I da to važi i za nju i za mene.
Koju božićnu poruku biste uputili svim pravoslavnim vernicima?
Ljiljana: Ne tražite u drugim ljudima ono što vas od njih razlikuje i deli, već ono što vas s njima spaja. Uvek se sećajte da nas samo ljubav može spasti. Ljubav koju primamo, ali i ljubav koju dajemo.
Hadži Aleksandar: Ne zaboravljajte da je Gospod došao među nas da bi nas naučio ljubavi i praštanju. Mir Božji, Hristos se rodi!
(Kurir.rs / L. Stoisavljević - Lj. Radanov)
Bonus video: