U godinu jubileja preduzeća, u kojoj JVP “Vode Vojvodine” proslavlja 20 godina postojanja, ulazi se sa gotovo duplo većim budžetom nego lane.
Sa 3,8 milijardi za vodosnabdevanje, odbranu od poplava, borbu od suše, redovna održavanja i regulaciono-sanacione radove, budžet je porastao na 6,4 milijardi dinara. Direktor JVP “Vode Vojvodine” Srđan Kružević ne krije zadovoljstvo zbog ovog uspeha, ali podvlači da je mnogo izazova pred njim i njegovim zaposlenima i da nemaju luksuz da se opuštaju u poslu.
- To što nam je pripao daleko veći budžet nego što ga je JVP “Vode Vojvodine” imalo do sad, donosi nam isto toliko veću odgovornost i broj obaveza. Mi smo sada dobili u ruke takvu odgovornost da ćemo praktično našim delanjem i našom strategijom uticati na to koliko će količine hrane biti proizvedeno u severnoj pokrajini. Svi znamo da se Vojvodina primarno bavi poljoprivredom i da imamo količinu proizvedene hrane dovoljno da namiri potrebe čitave zemlje. Kako bismo minimalizovali štete od suše, u saradnji sa Pokrajinskom vladom doneli smo program za prepravljanje sistema koji služe za odvodnjavanje u dvonamenske sisteme, da mogu i da navodnjavaju i više od milijardu dinara izdvojićemo za to – kaže Kružević, dodavši da je sistem poljoprivrede dugo bio zapostavljen.
On smatra velikim uspehom što su se sada i strateški postavili prioriteti sa Pokrajinskom vladom i što su usmereni na to da suša ne bude više toliko bolna za poljoprivrednike, da poplava ne donese toliko negativnih posledica kao pre i što se sve veća sredstva izdvajaju baš u tom smeru.
- Ulaganjem u poljoprivredu, u održavanje kanalske mreže i izgradnju nove kanalske mreže mi ćemo uspeti u godinama ispred nas da rešimo problem voćara i ratara na južnoj padini Fruške gore, snabdevenje vodom oranica i njiva u severnom Banatu, snabdevanje vodom i ulazak dovoljne količine vode od Bezdana prema meliorativnom sistemu na severnozapadnaoj strana pokrajine, ali da uspemo da navodnjavanjem snabdemo i Srem u južnom delu, sa dovođenjem vode iz Save i uz pomoć nove crpne stanice velikog kapaciteta – pojasnio je Kružević.
Za godinu i po dana, koliko je prošlo od njegovog dolaska na čelo preduzeća, nije se povećao samo buyet preduzeća, već i usmeravanje pažnje na zaštićena područja i uređivanje priobalja i kanala Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav.
- Odlukom Skupštine grada proletos smo postali upravljači zaštićenog područja Begečka jama. U cilju očuvanja i unapređenja zaštite životne sredine nabaljen je električni automobil, čamac sa električnom pentom i postavljene su tri kamere koje se pune uz pomoć solarnih panela. Kamere su povezane sa monitoring centrom, tako da naša stručna služba 24 sata posmatra dešavanja na terenu. U planu je i izmuljavanje Begečke jame, pravljenje nove kućice za čuvara zaštićenog područja, postavljanje jedinstvenog veza za čamce i pravljenje mesta za kampere. Cilj nam je da Park prirode Begečka jama postane omiljeno mesto sugrađana za uživanje u prirodi – navodi Kružević.
Rezervat prirode Jegrička, koja se prostire na čak četiri opštine, Bačka Palanka, Vrbas, temerin i Žabalj, stavljena je još 2005.godine pod zaštitu kao značajno prirodno dobro, a na njenom području regirtovano je 189 vrsta ptica. Jegrička je u prolećnoj i letnjoj sezoni već prepoznata kao turistička atrakcija, zbog vožnje katamaranom i uživanja u pririodi.
- Što se tiče kanalske mreže i uređenja priobalja u planu nam je oživljavanje kanala u Vojvodini koji su nepravedno potpuno zaspostavljeni bili prethodnih godina. Jedan od projekata jeste pešačka staza sa obe strane kanala, između Temerinskog i Klisanskog mosta, što ćemo uraditi u saradnji sa Gradom Novim Sadom, a imamo u planu i stvaranje uslova za transport putnika kanalom na niovu čitave opštine Kula. Cilj nam je da kanalske mreže iskoristimo u svom punom kapacitetu, Kula će biti prva opština u Srbiji koja će sa četiri privezišta koja su povezana i pešačkom stazom omogućiti transport putnika brodom između tri najveća naselja Kula, Crvenka i Sivac – najavio je Kružević.
Na pitanje kako reaguje na tvrdnje pojedinaca da je na čelo JVP “Vode Vojvodine” doveden kako bi “proturio” projekat uređenja priobalja koje prati izgradnja mosta u produžetku Bulevara Evrope u Novom Sadu, Kružević kaže kako je taj projekat mogao da prođe i ranije da je bio usaglašen sa primedbama koje je Institut Jaroslav Černi dao na studiju.
- Onog trenutka kada su svi bili usaglašeni, “Vode Vojvodine” dale su i svoju saglasnost i spreman sam snosim svu odgovornost za to. Podržavam sve infrastrukturalne projekte koji se tiču Novog Sada, a posebno one za koje smo kao preduzeće vezani uslovima izgradnje, prilagođavanjem, projektene dokumentacije za vodne uslove. Imao sam tu sreću i čast da četiri godine budem drugi čovek grada, uz bivšeg gradonačlenika Miloša Vučevića i što sam bio uz njega kada su utabane trase za razvoj ovog grada jer Novi Sad ima potencijala i treba da bude velegrad – navodi on. Međutim, kako kaže, ne može da se pomiri sa tim što stalno šaka istih ljudi pokušava da stane na put razvitku i boljitku grada.
- U razgovoru sa starijim sugrađanima i radnicima na gradilištima koje obilazim sam ne mali broj puta čuo kako su prethodnih decenija, kad su se radili veliki projekti kao što su Spens, Most slobode, koji su neophodni da bi grad imao veličinu i duhovnu širinu grada, ljudi bili oduševljeni tim idejama i učestvovali u izgradnji na način da su žene mesile kolače i pite radnicima, iznosile im kafu i osveženje u znak zahvalnosti. A danas imamo šaku ljudi koji se pojavljuju na svim protestnim skupovima, koji nemaju tačnu ideologiju nego se bune protiv svega što misle da može da stvori kritičnu masu. Tačnije, imamo uvek istih 30 ljudi koji pod parolom zaštite životne sredine, ptica i ugroženih vrsta ne dozvoljavaju gradu da se razvija u smeru u kom je zacrtano. Tu torturu minorne manjine ne mogu i ne želim da prihvatim – zaključuje Kružević u ovom razgovoru, naglasivši da bi bilo porazno za Novi Sad da stagnira i ostane palanka.