Pevač Aco Pejović u božićnom intervjuu prisetio se proslave najradosnijeg hrišćanskog praznika kada je bio dete, ali i pokazao veliku žal što ove godine nije u rodnom Prijepolju tradicionalno okupio porodicu jer mu roditelji više nisu među živima.
Iako je ostavio iza sebe uspešnu godinu ne krije da često ume da zaplače i toga se ne stidi. Planova ima pregršt u Novoj godini, a kako je obećao za beogradsku publiku priprema svašta.
- Godinama sve praznike - Božić, Vaskrs, slavu, proslavljam u svom rodnom gradu, Prijepolju, tamo gde sam odrastao. Nažalost, ove godine u mom rodnom domu neće biti mojih roditelja, koji više nisu sa nama i to je ono od čega se još uvek nisam oporavio. S druge strane, moja supruga i ćerke čine me radosnim i ponosnim čovekom, čine da se i najtužniji trenuci u životu prevaziđu. Zato uvek insistiram na tome da je porodica osnov svega. I podrška i stub. I jedro, i sidro!
Držite li se tradicije za Božić, spremanje česnice, izvlačenje novčića, seča badnjaka... Ko bude položajnik u Vašem domu?
- Držim do tradicije, volim naše običaje i znam da sam dosta toga preneo i na svoju decu. Obavezno i postim čitav post, osećam se lako, lepo, oslobođeno... Volim atmosferu koju nam donosi Božić, volim kada smo svi na okupu, kada se sprema česnica, izvlači novčić...
Veoma rano ste se odvojili od svojih roditelja, sećate li se novogodišnjih i božićnih praznika sa mamom i tatom? Neka anegdota...
- Sećam se radosti u našem domu tokom božićnih praznika. Znam da su moja braća, baš kao i ja uživali u maminim specijalitetima spremljenim baš za Božić i tatinim opaskama. Bio je blag i miran čovek, ali izuzetno duhovit. Kao klincu, naravno, uvek je mnogo više prijalo da vreme provodim sa društvom na snegu, ali kako su godine odmicale sve više sam shvatao suštinu porodičnih okupljanja.
Koliko Vam to nedostaje i da možete da promenite neke stvari i situacije koje su se dogodile šta biste promenili... Za čim najviše žalite sada kada ih više nema?
- Ne bih ništa menjao! Srećan sam, jer su u svakom momentu svog života znali koliko ih volim i koliko sam srećan što ih imam! Obožavao sam ih! Danas ih nema samo fizički, ali u svakom momentu mog života su sa mnom.
Važite za dobrog i pobožnog čoveka, koji koristi uvek priliku za posetu nekoj crkvi, manastiru... Smatrate li da vera pomaže u prevazilaženju teških životnih situacija i da li ste se uverili na sopstvenom primeru?
- Vera je praštanje, davanje, ljubav, poverenje. Vera je način života, nije lako opisati je. Ali je svakako motiv više da budeš bolji, da shvatiš, da prevaziđes lakše i bolje.
Opraštate li? Postoji li nešto što nikada nikome niste niti ćete oprostiti, preko čega to Aco Pejović ne bi mogao da pređe?
- Ne, ne bih se mogao nazvati dobrim čovekom kada bih se ponašao tako. Ono što je do mene, jeste da živim tako da nikada ne učinim nista nažao nekome, niti svesno povredim nekoga.
Suze kao lek?
- Suze su potpuno ok! I kao lek, i kao izraz sreće i ponosa. Život me je nekoliko puta doveo u obe situacije, nisam ih se nikada stideo. Izgubio sam roditelje, drage prijatelje. S druge strane, ćerke me čine ponosnim i njihova dela me nekada toliko ostave bez teksta, da se potkrade i koja suza.
Ostvarene i neostvarene želje?
- Što god da kažem zvučaće kao fraza, ali ja sam zaista čovek koji svakodnevno govori da nam je najvažnije da budemo zdravi i na okupu. Sve ostalo je do Boga.
Planovi u Novoj godini?
- Koncerti su uveliko u planu, prvi veliki je sada u februaru i to u Zagrebu, u Areni. Pa onda idemo redom. Tašmajdan mi je relaksirao um, srce i dušu, tako da za Beograd spremamo svašta.
kurir.rs/informer
Bonus video: