UPOZORENJE

STOLTENBERG: Zapad ne sme s Kinom da ponovi iste greške kao s Rusijom!

Ned, 08.01.2023. 18:41h

EPA-EFE/ZIPI

Generalni sekretar NATO govorio o pretnji koju predstavlja zvanični Peking, koji sve više produbljuje veze s vlastima u Moskvi

Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, upozorio je na pretnju koju predstavlja Kina, koja sve više produbljuje svoje veze s vlastima u Moskvi! Stoltenberg je tokom obraćanja u Konfederaciji norveških preduzetnika istakao da Zapad ne sme s Kinom da ponavlja greške koje je pravio u odnosima s Rusijom.

Tragedija i opasnost

Prvi čovek Alijanse naveo je da je invazija koju je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo na Ukrajinu pokazala zašto demokratske zemlje treba da budu oprezne u stvaranju veza s Pekingom.

- Previše je opasno zavisiti od autoritarnih režima. Ne tako davno mnogi su verovali da je kupovina gasa iz Rusije čisto komercijalna stvar, ali realnost je da je to političko pitanje, radi se o našoj bezbednosti - biznis je takođe politika. Zapad ne sme da ponovi ovu grešku s drugim autoritarnim režimima - ne samo s Kinom - rekao je Stoltenberg.

Važna poruka iz Vašingtona

Ukrajini ističe vreme

Kondoliza Rajs, bivša državna sekretarka SAD, i Robert Gejts, bivši sekretar odbrane, poručili su da je slanje novog oružja Ukrajini rešenje za okončanje konflikta.

- Ukrajinska ekonomija i vojska skoro u potpunosti oslanjaju se na pomoć Zapada, i ako ne dođe do dramatičnog preokreta, njene šanse za pobedu su sve manje. Ukrajini ističe vreme. Ukoliko Ukrajina ne uspe da izvede uspešnu ofanzivu u bliskoj budućnosti, Zapad će pritisnuti predsednika Volodimira Zelenskog da pregovara o prekidu vatre s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

To je ukrajinski lider više puta odbijao da razmotri - naveli su Rajsova i Gejts u autorskom tekstu u Vašington postu. Oni su poručili da je slanje dodatnog oružja rešenje jer ukrajinske vlasti možda mogu da izdrže nekoliko nedelja, a ne meseci pre sloma.

On je urgirao da zapadne zemlje ne prodaju kineskim kompanijama udele u vitalnoj nacionalnoj infrastrukturi kao što su luke, železnice ili 5G mreža. - Ne možemo uzeti kao polaznu tačku to da svaki profitabilan projekat treba da se sprovede samo zato što je profitabilan. Kratkoročni ekonomski interesi ne mogu nadmašiti fundamentalne nacionalne interese - dodao je Stoltenberg.

On je ukazao na sve čvršće veze između Rusije i Kine, rekavši da se njihove oružane snage "obučavaju i deluju više zajedno u vojnom smislu" i "imaju sve veću ekonomsku saradnju".

Bivši norveški premijer je upozorio da je "opasno potcenjivati Rusiju", poručivši da bi ruska pobeda u Ukrajini bila "tragedija i opasnost":

Pitanje Tajvana

- Poruka za Putina i druge autoritarne režime jeste, ukoliko koriste vojnu silu, da će dobiti ono što su tražili. To će nas učiniti ranjivijim, neće biti trajnog mira ako ugnjetavanje i tiranija pobede slobodu i demokratiju.

Zanimljivo je da je Stoltenbergov govor usledio svega nekoliko dana nakon što je njegov prethodnik u NATO Anders Fog Rasmusen posetio Tajvan, gde je rekao da će "poraz Rusije u Ukrajini biti najsigurniji način da se Kina odvrati od invazije Tajvana". Kina se za sada drži po strani po pitanju rata u Ukrajini i ne pruža Rusiji vojnu pomoć iako su armije dve zemlje organizovale nekoliko zajedničkih vojni vežbi.

Ubijeno 600 ukrajinskih vojnika?

Rusko ministarstvo odbrane navelo je da je više od 600 ukrajinskih vojnika ubijeno u raketnom udaru na Kramatorsk, grad u Donbasu, i da je to bila osveta za novogodišnji napad na školu u Makejevki, kada je prema priznanju ruskih vlasti poginulo 89 ruskih vojnika. Tada je ukrajinska strana tvrdila da je u tom napadu ubijeno najmanje 600 ruskih vojnika.

foto: Printscreen/YouTube

U saopštenju ruskog ministarstva odbrane navodi se da su udari izvršeni na dva objekta u kojima se nalazilo 600, odnosno 700 ukrajinskih vojnika.

- Kao rezultat masivnog raketnog udara više od 600 ukrajinskih vojnika je ubijeno. To je odgovor na kriminalni čin ukrajinskih snaga od 1. januara - navodi se u saopštenju.

Izveštaj UN

Najveći talas izbeglica od 1941.

Ruska invazija na Ukrajinu pokrenula je najveći talas izbeglica od Drugog svetskog rata, objavila je Agencija UN za pomoć izbeglicama UNHCR.

- Ukrajinu je dosad napustilo više od 7,9 miliona ljudi, a još 5,9 miliona je raseljeno unutar Ukrajine - rekla je Katarina Lump, predstavnica UNHCR u Nemačkoj. Reč je o ukupno 14 miliona izbeglica, što je više od trećine ukupnog stanovništva zemlje, koja ima 41 milion stanovnika.

Kurir.rs