Jedan stari običaj čestitanja Božića u Vojvodini opstao je do danas, pomalo neobičan, ali autentičan. U neka stara vremena, drugog dana najradosnijeg hrišćanskog praznika, mladići su izjahivali na konjima, obilazili kuće gde ima devojaka za udaju i Božić čestitali pevajući “Roždestvo Hristovo”, te su na taj način bili glasnici Hristovog rođenja.
Običaj božićnih povorki na konjima se održao do danas i praktikuje se pogotovo u Sremu, koji je u vreme Austro-ugarske monarhije bio vojno-graničarski kraj, gde su konji bili posebno raskošni i pokazivali snagu i bogatstvo. O nastanku i razvoju ovog običaja, razgovarali smo sa entnologom Dušankom Stanković iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici.
“Danas kažemo “vijanje” ili “teranje” Božića što je neki novi izraz koji nije prikladan za ovaj hrišćanski praznik. Božićne povorke na konjima su karakteristične za Vojvodinu, pretpostavljamo da je tu bilo najviše tih reprezentativnih konja, koji su izgledali svečano u tim povorkama. Mladi momci ili tek oženjeni muškarci izjahivali na drugi dan Božića, obilazili su kuće u kojima ima devojaka za udaju. U stvari cilj toga je taj socijalni momenat da se pokaže i neko bogatstvo i izgled. Zna se da su konji posle fizičkih poslova, od jeseni do zime odmorni i dobro uhranjeni. Gosti su bili lepo dočekani, daravani košuljama, veženim peškirima, počašćeni rakijom i kuvanim vinom i pevali su “Roždestvo Hristovo”. Na taj način su oni bili i glasnici Hristovog rođenja”, kaže Dušanka Stanković za Sremska Mitrovica živi.
Ovaj običaj je u običajnoj praksi bio zastupljen drugi dan Božiča, posle prvog dana kada se ispoštuje tradicija i svi porodični običaji ispoštuju za Badnje veče i za prvi dan Božića, kada se ne ide u posete, dok se drugog dana Božića posećuju bližnji i drugi članovi zajednice. Bio je ovo način da se nakon posta i hladnog zimskog vremena zajednica ponovo okupi u proslavi.
“Božićni običaji su uz uskršnje običaje najbogatiji. Takvih običaja je od Božića do Bogojavljenja bilo puno, oni imaju nameru da objedine kolektiv u proslovi i manifestaciji religije i religijskih osećanja. Danas često u želji da održimo tradiciju i stare običaje, obeležavamo ih malo prenaglasimo. U svim našim običajima, koji su vezani za hrišćanske praznike, postoji taj deo kolektivne manifestacije. Mi imamo potrebu da proslavljamo praznike unutar porodice i da ih proslavljamo unutar zajednice. Ovo je bio način da se u toku zimskih dana zajednica objedini u običaju i manifestaciji praznika”, zaključuje Dušanka za Sremska Mitrovica živi.