Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetu mučenicu Anisiju.
Sveta mučenica Anisija živela je krajem 3. vekla, rođena je u Solunu u porodici uglednih i bogatih hrišćana. Međutim, rano je ostala siroče i nakon toga rasprodala je svu svoju imovinu i rešila da živi isključivo od svog rada.
Čitavog života je držala strogi post, a dobar deo dana je provodila u molitvi. Predanje kaže da je jako malo spavala i da je govorila kako je “opasno spavati kada neprijatelj bdi”. U to vreme car Maksimijan je izdao proglas po kome svako može da ubije osobu za koju posumnja da je hrišćanin, bez suda i osude. Za Anisiju, koja nikada nije krila svoju veru, tada je nastupilo opasno vreme.
Prema priči, ona je jednog dana krenula u crkvu i naletela na nekog vojnika. On je pokušao da joj se udvara, na šta se Anisija prekrstila i, kako on nije hteo da odustane, pljunula ga u lice. Vojnika je ovo toliko naljutilo da je odmah mačem proboo devojku i Anisija je odmah umrla.
Kako je Sveta mučenica Anisija bila jako mlada kada je postradala (neki izvori kažu da je u trenutku smrti imala samo 19 godina) ona se danas smatra zaštitnicom nevinih i smernih devojaka. Sve one, veruje se, treba da se danas iskreno i duboko pomole Svetoj mučenici Anisiji. NJihov život biće tako ispunjen srećom i ljubavlju.
“Ovčica Tvoja Isuse, Anisija, zove silnim glasom: “Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe.” NJenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.”
Ipak, kada je u pitanju ova svetiteljka, nije reč u tačnosti molitve. Nema potrebe da ona bude naučena napamet i samo “izrecitovana”. Stvar je u iskrenosti i dubini reči koje se izgovaraju, pa će svaka molitva, dokle god je izgovorena iz srca, pomoći.