Četrnaestog januara (prvog januara po starom kalendaru) je praznični dan u kojem se slavi Mali Božić (Vasiljevdan) i Srpska Nova godina. Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan. Mnogi običaji i obredi vezani su za Mali Božić, koji se smatra završetkom božićnih svetkovina.
Prema narodnom verovanju, žene tada treba da spreme vasilicu, obredni hleb Malog Božića. Vasilica je nazvana po svetom Vasiliju, a negde se ovaj novogodišnji kolač zove maslenica, papuljica, gruvanica, baranica, u Resavi Mečka povojnica, u Leskovačkoj Moravi poparenica… Negde, opet, za Mali Božić, mese istu česnicu, kao i za Božić koju porodica za trpezom izlomi i podeli ovaj obredni hleb koji simbolizuje zajedništo, slogu i ljubav.
Pored ovog, tu su i mnogi drugi običaji…
O novogodišnjem ručku, pojedu se glava i plećka božićne pečenice koja se čuva do 14. januara. Tom prilikom vešti ljudi iz plećke pečenice predskazuju šta će se tokom sledeće godine dogoditi u toj kući i oko nje. Kad se ruča, pokupe se kosti od pečenice, odnesu i stave na mravinjak da bi s po verovanju stoka množila ko mravi.
Neki od ovih običaja imaju dublje značenje i zadržali su se još od prethrišćanskih vremena. Stari kažu da se na današnji dan nikako ne treba svađati jer će vas u protivnom cele godine “terati baksuz”. Zato je bolje prećutati i oprostiti svaku uvredu. U nekim krajevima danas se pažljivo gleda u nebo i promatra vreme. Ako na Novu godinu pada sneg, veruje se da će biti rodna godina u poljima, pčelama i stoci.
Na Mali Božić ujutro običaj je bio u nekim selima da domaćica uzme sneg i, utrčavši u sobu, baci ga na decu vičući: „Beži vruća, gonite studena!“. Veruje se da se time štite deca od vrućice ili groznice. Posle ovoga deca bi skidala sa sebe odela i prebacivala ih preko grana šljiva ili jabuka, kako bi se “očistila od vaši”. Na ovaj dan dolazi i polaznik ili položajnik, a u selima pored Gruže domaćica mu jednom pređom veže teme i donju vilicu, a drugim čelo i zatiljak, da zveri ne bi napale stoku.
I na Mali Božić pali se božićna sveća i gleda kako će goreti. Ako se sporo pali ili ugasi, ne piše se dobro kući. Sveća se takođe gasi vinom i komadom hleba. Ako se odmah ne ugasi, čim kap padne na plamen, veruje se da će onaj koji je gasi dugo živeti. Ova sveća se čuva i pali za Zadušnice ili ako nekome u san dođe pokojnik.
Novo leto valja dočekati budan, pa su u ovom bdenju mnoge devojke predviđale da li će se te godine i za koga udati. Među ovim gatkama je posebno zanimljivo gatanje devojaka u Bosni: pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale obuću kroz vrata na dvorište, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će u tom pravcu otići, odnosno udati se. U ponoć obavezno zamislite želju, jer se ove noći svima sve ostvaruje.
Kurir.rs