Specijalni visoki savetnik u Stejt departmentu Derek Šole u zvaničnoj je poseti Beogradu i danas se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. U delegaciji sa Šoleom su još dva visoka zvaničnika SAD Spenser Bojer i Gabrijel Eskobar.
Koliko je važna reč Dereka Šolea pokazuje i to što je na jedan njegov poziv Aljbin Kurti povukao odluku o preregistraciji vozila.
O Šoleu je i predsednik Vučić imao reči hvale, rekao je da je "strašno važan čovek", a dodatno ga je opisao rečima:
"Derek Šole je posvećen, mlad, pametan čovek. On nema nikoga ko mu naređuje u Stejt departmentu, osim možda samo savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena".
Pre Beograda, Šole je posetio i Prištinu, a ključna poruka koju je poslao privremenim vlastima je da moraju da preuzmu međunarodnu obavezu i formiraju Zajednicu srpskih optšina, kao i da je neophodno nastaviti proces dijaloga.
Šta donosi poseta regionu visokih američkih zvaničnika? Da li može da dođe do nastavka dijaloga posle nedavnih sukoba? Hoće li američki pozivi Aljbinu Kurtiju da hitno formira ZSO uroditi plodom?
Na ova pitanja u emisiji Usijanje odgovaraju dr Neven Cvetićanin, predsednik foruma za strateške studije i viši naučni saradnik na Institutu društvenih nauka, i dr Stevica Deđanski, predsednik Cetnra za razvoj međunarodne saradnje.
- Šole predstavlja ono što sada vlada Amerikom. Time što su došli, pokazuju da žele da reše problem Kosova i Metohije - istakao je Deđanski.
Cvetićanin smatra da su političari poput Šolea malobrojni, a njegovu posetu je ocenio kao pozitivnu za Srbiju.
- On je redak zvaničnik koji je služio i u Beloj kući i u Stejt dipartmentu i u ministarstvu odbrane. Jako je malo takvih ljudi. Šole je strateg. On nije operativac i njegovo zaduženje je da posmatra politiku SAD u njenom totalitetu. On je jedan od retkih stratega poput, recimo Salivena koji tako posmatraju američku politiku. Funkcija ove posete jeste uklapanje Balkana u širu sliku američkih interesa u svetu pri čemu možemo zaključiti da SAD trenutno ne odgovara destabiilizacija ovog regiona zbog dešavanja u Ukrajini - rekao je Cvetićanin.
- Činjenica da on nije prvo posetio Prištinu, već Skoplje, nam govori da su Makedonci sa američke tačke gledišta najbolji đaci. To što nije došao prvo u Prištinu, što je ranije bio običaj, poruka je Kurtiju da nisu potpuno zadovoljni njegovom politikom.
Istakao je da su Srbija i Beograd glavna adresa za stabilnost u regionu, sa čim se saglasio i Deđanski.
- Ono što je mnogo bolje jeste ta energetska saradnja. Beograd jeste centar stabilnosti. Na sve krize smo reagovali pristojno i pomirljivo i pokazali smo da smo zemlja sa kojom može da se radi. To je uticalo da strane kompanije u sve većem broju dolaze u Srbiju a među njima su i američke kompanije - kaže Deđanski i dodaje da su nesporazumi Srbje i SAD po pitanju KiM ipak i dalje aktuelni.
- Ono gde se ne slažemo jeste pitanje KiM, jer mi kažemo da su nam ga bespravno oteli, a oni kažu da su nam ga s pravom oteli. Mi ne traba da očekujemo šargarepu, ali treba da izbegnemo batinu. Mi sasvim dobro funkcionišemo kad nemamo problem. Možemo da tražimo neki dogovor kroz ekonomiju. Amerika nije promenila mišljenje po pitanju Kosova, ali jeste promenila pristup. Sada je videla da u Srbiji postoji vlast koja ne želi da se svađa. Pokazali smo da smo stabilni i dobri i da dobro plivamo u mirnodopskim uslovima - ocenio je Deđanski.
Cvetićanin smatra da su Šoleove posete pokazale da su, kada je reč o Balkanu, za Ameriku odnosi Srba i Albanaca priortet:
- Poslala se poruka da su u ovom momentu za američku administraciju prioritet odnosi Srba i Albanaca. Drugo je pitanje da li se taj dijalog može nastaviti. Ono što je bitno da kažemo i što je verovatno pomenuto na ovom sastanku jeste pitanje pravnog i bezbednosnog vakuma na severu Kosmeta.
Cvetićanin smatra da Šole strateški radi na približavanju stavova Beograda i Prištine.
- Čuli smo izjavu gospodina Šolea u Prištini da Zajednica srpskih opština treba da se oformi, ali u skladu sa ustavom tzv. Kosova. Imamo stav Beograda koji je rekao da bez osnivanja Zajednice srpskih opština ne možemo da učinimo dalje korake u dijalogu. Na kraju imamo izjavu Aljbina Kurtija da Priština vidi osnivanje ZSO kao jedan od činova konačnog dogovora sa Beogradom. Imamo, dakle, tri pozicije. Metodologija koju je verujem gospodin Šole doneo jeste da pomiri ove pozicije i da deluje kao krizni menadžer - tvrdi Cvetićanin.
Deđanski se pozitivno izjasnio o Šoleovoj intervenciji po pitanju tablica, ali je izrazio dozu rezerve kada je reč o sankcionisanju Kurtijevih poteza od strane Amerike.
- Videlo se na primeru tablica da se Kurti povukao kada je Šole intervenisao. Posle toga, Kurti je, međutim, upadao sa dugim cevima u kuće srpskih domaćina, krenuo da otima imovinu ljudima i da puca na njih. Ja se pitam da li bi to neko smeo da uradi bez podrške sa strane, ili drukčije rečeno da li neko misli da su SAD toliko nemoćne da spreče takvo ponašanje? Mislim da je njemu dopušteno da provocira kako bi se testirao stepen izdržljivosti Srbije -smatra Deđanski.
Cvetićanin smatra da Šole neguje suptilan i dijaloški pristup i uporedio ga je sa hirurgom.
- Šole nije kostolomac, već hirurg. Sama činjenica što se on sastao i sa liderima opozicije u Prištini nešto govori. Ne treba da potcenimo Kurtija, on je iskusniji nego što je bio pre dve godine i ne mislim da će ga još uvek pustiti niz vodu, ali sastajanje sa opozicijom jeste suptilna poruka. Srbija kao najjača ekonomija u odnosu na albansku i makedonsku može biti predvodnik u regionu i to može biti benefit za Srbiju.
Ocenio je da će posledice Šoleove posete biti vidljive za nedelju dana.
Kurir.rs