Posao u inostranstvu za mnoge može biti san, kako i ne bi bio - dobijete priliku da radite i živite u inostranstvu i pritom budete dobro plaćeni za posao koji obavljate.
Ponekad zvuči kao prilika koju ne treba propustiti. Nažalost nekad ovaj san može postati noćna mora, jer iako deluje da je lako naći poslove u nekoj drugoj državi, isto tako je lako nasesti na prevare onih koji žele da iskoriste vašu volju i želju.
Vladimir Savić, bivši pripadnik službe bezbednosti, je prethodnih dana zamalo u takvu jednu prevaru i upao. On je u svom gostovanju u jutarnjem programu Kurir televizije ispričao kako je zamalo naseo na veliku prevaru poslodavaca iz Češke koji su svoje namere krili iza ambasade.
- Ja sam u Češku odleteo 9. ujutru, a vratio se već 10. ujutru. Šta se desilo? Krajem novembra meseca, ja sam inače nezaposleno lice, tražeći posao našao sam kompaniju koja traži taksi vozače u Češkoj. To mi nije prvi put da tražim posao u inostranstvu i već sam radio na raznim destinacijama. Inače, postoji sporazum između Srbije i Češke olakšicama izdavanja boravišta i izdavanja radne dozvole. Vize su tu gotove za 7 dana - započeo je Savić.
- U toku razgovora te taksi kompanije oni su meni obećali smeštaj, na meni bi bila hrana. Postojala je mogućnost da sa mnom krene i supruga kako bi joj ponudili posao da ona to vidi. Ukoliko bi joj se svideo, ona bi se vratila za Beograd kako bi joj se izdala viza i da se porodično iselimo. Međutim, ja sam želeo prvo sam da odem i vidim - rekao je Savić.
- Oni su me sačekali na aerodromu, ali problem je ispao kada nam nisu obezbedili smeštaj koji su nam garantovali po adresi stana. Ceo dan vas voze oko Praga. Kada sam pitao šta se dešava, primetio sam da putem interneta traže hostele. Ti hosteli koji su meni nuđeni su na nivou nekadašnjih radničkih baraka. Nisam očekivao da budem u hotelu od 3 do 4 zvezdice, već ako radim zas kompaniju da budem u sobi sa kolegom iz firme. A ne da živim u hostelu na autootpadu gde su rekli da će platiti za mene, ali da će mi od prve plate skinuti 300 evra - naveo je Savić i dodao:
- Čak imam i viber prepisku koja vam garantuje smeštaj, ali kad dođete i to vam naplaćuju. Početna plata je 1.000 evra, odbijaju vam 300 evra za smeštaj i još toliko za hranu. Pa zašta vi radite? Logično je da kada sletite prvo idete u smeštaj, a onda dolazite u firmu, potpisujete ugovor i upoznajete vlasnika firme. Vlasnik firme se sve vreme javlja samo putem mobilnog telefona dok me menadžerka vozi oko Praga. On joj je samo davao instrukcije i kada god sam pitao za vlasnika ona bi me ignorisala. Pošto neke reči Češkog mogu da se razumeju, čim je shvatila da razumem, krenula je da izlazi iz autobomibila i obavlja razgovore.
- Mi smo obišli jedno 10 hostela gde bi me smestili gde je pritom bilo 8, 10 do 16 ljudi u jednoj sobi. Ono što ste potpisali u ambasadi je potpuno drugačije kada dođete. Umesto onih 40 sati nedeljno, radite 12 sati gde dvojica rade na jednom vozilu i samo se menjate. Rekao sam joj tada ako ja uđem u grupnu sobu, a radio sam 12 sati, nikako neću odmoriti već ću samo izazvati udes. Poginuću ja, poginuće neko. A samo su mi rekli da će sve biti uredu - rekao je Savić.
- Ja sam im rekao da želim na aerodrom gde su me i odvezli. Mada, došli smo do novog problema. Let za utorak 10. bila je 220 evra, dok je za sredu bila 126 evra. Pošto na češkom aerodromu nije bilo predstavništva naše aviokompanije pitao sam ih kako ćemo sada ovo da rešimo. Oni umesto da mi daju polovinu novca za utorak da se vratim kući, oni mi daju 65 evra za sredu. Rekao sam im ja sad treba 48 sati da provedem na aerodromu po vama. Oni kažu mi vam ipak obezbeđujemo sobu, za koju mi je žao što nisam snimio. Bukvalno je 10 ljudi u sobi gde je u sredini bubnjar - istakao je Savić.
Voditelja Vladimira Karalejića interesovalo je da li je postojala mogućnost da se nasluti o prevari, pošto je sve išlo preko češke ambasade.
- Imate 3 kruga intervjua koji se obavljaju putem Vibera i Vacapa. Oni vas tu pitaju da li ste zainteresovani, da li posedujete određenu dozvolu, ali žele da vide kako znate Engleski. Kada prođete 1. i 2. krug pošalju vam se papiri na kućnu adresu. Vi sa tim papirima idete u češku ambasadu. Plaćate taksu za izdavanje vize od 35 evra. Logično da kada nešto ide preko ambasade, država treba da stoji iza toga. Oni su dužni da provere tu firmu i da njihove nadležne inspekcije provere da li ta firma ispunjava uslove za uvoz radne snage - rekao je Savić.
Kurir.rs