Bauk trećeg svetskog rata za Evropljane postaje stvarnost. O tome ne razmišljaju građani koji danas imaju dovoljno svakodnevnih problema, ali političari koji su inscenirali veštačku geopolitičku krizu izgubili su, po svemu sudeći, elementarni instinkt samoodržanja i odlučili da krenu na Rusiju, piše ruska analitičarka Elena Karaeva za RIA Novosti.
Ona navodi da evropski političari najverovatnije veruju da teško naoružanje može da preokrene tok specijalne operacije u korist Ukrajine, ali da u stvari, nabavka nove opreme i naoružanja ovog tipa proširuje obim krize i ubrzava njen tok, do tačke koja se ne može kontrolisati.
Da li su oni koji daju izjave o povećanju pomoći io promeni tipova naoružanja svesni ovakvog razvoja situacije, pita se Karaeva, i navodi da je rat za najviše evropske političare uvek bio pre svega prilika da reše sopstvene unutrašnje političke probleme.
"Prvi od njih je ostanak na vlasti sa odgovarajućim rejtingom, drugo je sposobnost vladanja u uslovima kada se razvija vanredna situacija.
O tome kako su i koliko puta u proteklih nekoliko godina predsednici i premijeri zemalja članica EU ponavljali reč „rat” da bi je u što većoj meri uveli u opštu upotrebu, biće jednog dana napisano. Pa čak i da je u pitanju infekcija korona virusom, Makron je prvi rekao pre tri godine: „Mi smo u ratu“. Ove tri reči dale su mu neviđena ovlašćenja, što je Makron u potpunosti iskoristio.
Gotovo isto se moglo videti i u Nemačkoj , ništa manje ponosnoj na demokratiju, u Rimu , Madridu – i tako dalje širom EU .
Svaka druga ideja, suprotstavljena vladajućoj, bila je potisnuta. Najtvrdoglaviji u stavovima, koji se nisu poklapali sa vlastodršcima, lišeni su poslova i titula, a da ne štrče, slati su im razni čekovi. Isprobavši sve mehanizme suzbijanja informacija i shvativši da svi medijski kanali emituj gledišta vlasti, danas, u trenutku istine, kada se sama Rusija bori protiv globalista na svim pozicijama, evropski establišment pokazuje iznenađujuću ravnodušnost prema mišljenjima društva.
Na svako oštro pitanje dobija se jedan odgovor: „Kriv je Putin“. A poreklo svakog čisto unutrašnjeg problema danas se traži (i jeste) u odlukama koje donosi Rusija.
To je realnost koju je za naše sopstvene interese bolje da vidimo u svoj njenoj ružnoći nego da se zamagljujemo rečima da su „Evropljani previše praktični i sebični“ da bi ozbiljno razmišljali o ratu sa Rusijom.
Evropa, nesumnjivo, rat sa Rusijom – direktan okršaj sa našom zemljom – više ne smatra jednom od opcija, već kao najverovatnijim scenarijem. Ne zato što su evropski političari svi ratnici (ovde je regrutna vojska ukinuta već dugi niz godina,ar uvek postoji „ Amerika u slučaju nužde“), već zato što će evropski establišment i poslovne elite moći da reše sve probleme sa pomoć direktnog vojnog obračuna .
Prvo i najvažnije je brzo osiromašenje stanovništva. Tokom vojnog sukoba, sve inflacije i sva povećanja cena prestaće uopšte da budu bitni.
Drugi je da će vlast, koja je zainteresovana da vlada na način na koji joj se čini ispravnim, zatvoriti sve mogućnosti za iskazivanje nezadovoljstva. Radnicima sigurno neće biti do predatorskih reformi (na primer penzija, koje Makron bezuspešno pokušava da gura), ne protesta i štrajkova uz pretnje da potpuno parališu zemlju.
Ekonomija će biti militarizovana da radi non-stop bez obzira na prava radnika.
Rat će pružiti priliku da se opravda i objasni kako bilo kakva nestašica, uključujući osnovne lekove, tako i nemogućnost da se leči, kao što je to bilo ranije. I čekanje pomoći mnogo sati na nosilima u bolničkim odeljenjima i dolazak hitne pomoći kući.
Spisak koristi od činjenice da se zapadni donosioci odluka sve više približavaju kobnoj (za društvo, naravno, a ne za političare) liniji nadmašuje – i to značajno – pakao u koji nameravaju da strpaju svoje sugrađane.
Bezbroj je kostura u ormanima panevropljana, onih koji optužuju Rusiju za sve grehe, uključujući, uzgred budi rečeno, neokolonijalizam, ako je reč o specijalnoj operaciji.
Oni koji kažu da se Evropa plaši direktnog sukoba sa Rusijom i da nikada neće pristati na to, već su zaboravili da je EU pre skoro godinu dana, kao odgovor na početak operacije u Ukrajini, potpuno odbacila mogućnost isporuke teškog naoružanja. uvodeći samo ekonomska ograničenja Moskvi .
Danas Pariz u saradnji sa Varšavom pritiska Berlin da Nemci počnu da šalju svoje „leoparde” u borbu protiv Rusa. Odnosno, Francuska i Poljska guraju Bundesver (nije važno koje pasoše ima posada) da učestvuje u neprijateljstvima protiv Rusije.
Potpuno isto se može reći i za hrabre (zapravo, naravno, ne) francuske ratnike – kakve veze ima ko sedi u tenku AMKS-10 RC ako se ruski vojnici pucaju iz topa oklopnog vozila.
Ono što smo nazvali proksi ratom, koristeći složenu reč da opišemo sukob, ubrzano postaje samo rat. Rat dve civilizacije. Ili rat između dva sveta.
Treći po redu u poslednjih sto godina. I ponovo lansirana od Evrope protiv Rusije zarad ispravljanja evropskih poslova. U politici i ekonomiji. Što pre to shvatimo i shvatimo, to ćemo se snažnije osećati u ovoj konfrontaciji", zaključuje ruska analitičarka.
(Kurir.rs/RIA Novosti)