Prošle jeseni, dok je Ukrajina osvajala velike delove teritorije u seriji kontranapada, gađala je ruske snage artiljerijom i raketama američke proizvodnje. Vođenje dela te artiljerije rađeno je domaćim sistemom ciljanja koji je Ukrajina razvila na bojnom polju, piše CNN
Deo softvera ukrajinske proizvodnje pretvorio je lako dostupne tablet računare i pametne telefone u sofisticirane alatke za određivanje ciljeva koje se sada naširoko koriste u ukrajinskoj vojsci.
Rezultat je mobilna aplikacija koja šalje satelitske i druge obaveštajne slike u algoritam ciljanja u realnom vremenu, koji pomaže jedinicama blizu fronta da usmeri vatru na određene mete. A pošto je to aplikacija, a ne komad hardvera, lako se brzo ažurira i nadogradi i dostupna je širokom spektru osoblja.
Američki zvaničnici upoznati sa tim oruđem kažu da je bilo veoma efikasno u usmeravanju ukrajinske artiljerijske vatre na ruske ciljeve.
Aplikacija za ciljanje je među desetinama primera inovacija na bojnom polju koje je Ukrajina smislila tokom skoro godinu dana rata, često pronalazeći jeftina rešenja za skupe probleme.
Mali plastični dronovi, koji tiho zuje iznad glave, bacaju granate na ruske trupe. 3D štampači sada prave rezervne delove tako da vojnici mogu da popravljaju tešku opremu na terenu. Tehničari su pretvorili obične kamione u pokretne bacače raketa. Inženjeri su smislili kako da zakače sofisticirane američke rakete na starije sovjetske borbene avione kao što je MiG-29, pomažući ukrajinskom vazduhoplovstvu.
Ukrajina je čak razvila sopstveno protivbrodsko oružje, Neptun, zasnovano na dizajnu sovjetskih raketa koje mogu da gađaju rusku flotu sa udaljenosti od skoro 200 milja.
Ova vrsta ukrajinske domišljatosti impresionirala je američke zvaničnike, koji su hvalili sposobnost Kijeva da rešava svoje potrebe na bojnom polju, koje popunjavaju važne taktičke praznine koje ostavlja veće, sofisticiranije zapadno oružje.
Dok američki i drugi zapadni zvaničnici nemaju uvek savršen uvid u to kako tačno funkcionišu ukrajinski sistemi napravljeni po meri – velikim delom zato što nisu na terenu – i zvaničnici i analitičari otvorenog koda kažu da je Ukrajina postala prava laboratorija za borbu i za jeftina ali efikasna rešenja.
„Njihova inovativnost je neverovatno impresivna“, rekao je Set Džons, direktor međunarodnog bezbednosnog programa u Centru za strateške i međunarodne studije.
Testiranje bitke u stvarnom svetu
U međuvremenu, rat u Ukrajini je takođe ponudio Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima retku priliku da prouče kako njihovi sopstveni sistemi naoružanja rade pri intenzivnoj upotrebi – i koju municiju obe strane koriste da bi pobedile u ovom žestoko vođenom modernom ratu. Američki operativni oficiri i drugi vojni zvaničnici takođe su pratili koliko je uspešno Rusija koristila jeftine, potrošne bespilotne letelice koje eksplodiraju pri udaru, koje je obezbedio Iran, da bi desetkovala ukrajinsku električnu mrežu.
Ukrajina je „apsolutno laboratorija za oružje u svakom smislu jer nijedna od ove opreme nikada nije korišćena u ratu između dve industrijski razvijene nacije“, rekao je jedan izvor upoznat sa zapadnim obaveštajnim službama. "Ovo je testiranje bitke u stvarnom svetu."
Za američku vojsku, rat u Ukrajini je neverovatan izvor podataka o korisnosti njenih sopstvenih sistema.
Neki visokoprofilni sistemi koji su dati Ukrajincima – poput drona Switchblade 300 i projektila dizajniranog za gađanje neprijateljskih radarskih sistema – pokazali su se manje efikasnim na bojnom polju nego što se očekivalo, kaže američki vojni oficir, što je pokazala i nedavna studija britanskog trusta mozgova.
Ali lagani višecevni raketni bacač M142 američke proizvodnje, ili HIMARS, bili su kritični za uspeh Ukrajine – čak i kada su zvaničnici naučili vredne lekcije o načinu popravke održavanja koju ti sistemi zahtevaju usled tako velike upotrebe.
Način na koji je Ukrajina iskoristila svoju ograničenu zalihu projektila HIMARS da izazove pustoš u ruskoj komandi i kontroli, vršeći udare na komandna mesta, štabove i skladišta snabdevanja, otvara oči, rekao je zvaničnik odbrane, dodajući da će vojni lideri to proučavati godinama.
Još jedan ključni deo uvida odnosio se na haubicu M777, moćnu artiljeriju koja je bila ključni deo ukrajinske moći na bojnom polju . Ali cevi haubica gube funkciju ako se ispali previše granata u kratkom vremenskom periodu, rekao je drugi zvaničnik odbrane, čineći tu artiljeriju manje preciznom i manje efikasnom.
Ukrajinci su napravili i taktičke inovacije koje su impresionirale zapadne zvaničnike. Tokom prvih nedelja rata, ukrajinski komandanti su prilagodili svoje operacije i angažovali male timove pešadije tokom ruskog napredovanja na Kijev. Naoružane raketama Stinger i Džavelin na ramenima, ukrajinske trupe su uspele da se prišunjaju ruskim tenkovima bez pešadije na svojim bokovima.
SAD su takođe pomno proučavale sukob za lekcije o tome kako bi se rat između dve moderne nacije mogao voditi u 21. veku.
Oficir za operacije je rekao da je jedna od lekcija koju SAD mogu da izvuku iz ovog sukoba da je vučena artiljerija – poput sistema haubica M777 – možda stvar prošlosti. Te sisteme je teže pomerati brzo kako bi se izbegla uzvratna vatra – a u svetu sveprisutnih dronova i nadzora iznad glave, „danas je to veoma teško uraditi“, rekla je ova osoba.
Kada su u pitanju naučene lekcije, „o tome treba napisati knjigu“, rekao je demokratski poslanik Džim Hajms iz Konektikata, član Odbora za obaveštajne poslove Predstavničkog doma.
Dron od 10.000 dolara
Američki izvođači oružja takođe su primetili novu priliku da prouče – i prodaju – svoje sisteme.
BAE Sistems je već objavio da je ruski uspeh sa kamikaza dronovima uticao na dizajn novog oklopnog borbenog vozila, kome je dodat oklop radi zaštite od napada odozgo.
A različiti delovi američke vlade i industrije nastojali su da testiraju nove sisteme i rešenja u borbi.
U prvim danima sukoba, Nacionalna geoprostorno-obaveštajna agencija poslala je pet lakih osmatračkih dronova visoke rezolucije Komandi specijalnih operacija SAD u Evropi – za slučaj da bi mogli da budu od koristi u Ukrajini. Bespilotne letelice, koje je napravila kompanija pod nazivom Heksagon, nisu bile deo takozvanog programa evidencije u Ministarstvu odbrane, što nagoveštava eksperimentalnu prirodu sukoba.
Zamenik mornarice Robert Šarp, u to vreme šef Nacionalne geoprostorno-obaveštajne agencije, čak se javno hvalio da su SAD obučile „vojnog partnera“ u Evropi o tom sistemu.
„Ovo vam omogućava da zađete ispod oblaka i prikupite svoje [geoobaveštajne] podatke“, rekao je Šarp za CNN na marginama satelitske konferencije u Denveru prošlog proleća.
Uprkos intenzivnim naporima male grupe američkih zvaničnika i spoljne industrije, ostaje nejasno da li su ovi dronovi ikada ušli u borbu.
U međuvremenu, višestruki obaveštajni i vojni zvaničnici rekli su za Si-En-En da se nadaju da je stvaranje, kako to američka vojska naziva „otpadljivih” bespilotnih letelica, jeftinog oružja za jednokratnu upotrebu – postalo glavni prioritet za odbrambene kompanije.
„Voleo bih da možemo da napravimo dron kamikazu od 10.000 dolara“, rekao je jedan od ovih zvaničnika sa čežnjom.
(Kurir.rs/CNN)