FAMOZNO SVETISLAV BASARA: SV. SLOBODAN SOCIJALISTIČKI
Ako slučajni čitalac Antonićevog sočinenija slučajno pomisli da će iz obimnog ekspozea na temu „pravoslavni socijalizam“ saznati šta bi to moglo biti, neka zna da od tog posla nema ništa. Svejedno, svima toplo preporučujem da pročitaju tekst, po mogućstvu i dva puta. Evo zašto, što rekla moja omiljena žutara Blic.
Zato što je pre mnogo, mnogo godina profesor Sreten Marić mojoj ondašnjoj nadobudnoj malenkosti - koja je pred njim s visine izbagatelisala nečiji, fakat, pretenciozno glupi tekst - rekao ovako: pročitaj der ti to još dva-tri puta, uči na tuđim, ne na svojim glupostima - a i njima je legion ime - glupost je previše ozbiljna stvar da bi se olako odbacila bez najozbiljnijeg proučavanja.
Biti glup ne znači biti neinteligentan ili neobrazovan. Naprotiv. Povisok IQ i solidno obrazovanje su najplodnije tle za razvoj gluposti. Čestitim neinteligentnim i neobrazovanim dilberima - a na plećima takvih počiva ovaj svet - ne pada na pamet pomisao da se upuštaju u avanturistički poduhvat pravljenja pite od postojećih (i nepromenljivih) govana. Sinteza, bato. Kužite, stari moji.
E, upravo toga se poduhvato siroma Antonić u svom istoriozofskom programskom tekstu. Ko biva, glagolji Antonić - a ja prepričavam po sećanju - pravoslavnu Vizantiju je urnisao „mamonizam“, pa je pravoslavlje potražilo utočište u (samoproglašenom) Trećem Rimu, Rusiji, pravoslavnu pak carsku Rusiju takođe je urnisao mamonizam, pa je i to pravoslavno carstvije propalo i pride bilo kažnjeno bezbožničkom Oktobarskom revolucijom, koja je porušila crkve i desetkovala sveštenstvo. Da bi na kraju mamonizam urnisao i boljševike.
I tako bi pravoslavlje nastavilo da propada da se majke ruske pravoslavno-socijalističke invencije nisu dosetile da to prevaziđu idejom o sintezi pravoslavlja i socijalizma, koji će Mamonu konačno doći glave. A kad je Antonić čuo da je ideju podržao i Genadij Zjuganov, gensek ruske KP, njegovoj sreći nije bilo kraja, ideja mu je legla ko budali šamar, primio se ko mlad majmun.
Ako Antonićevu ideologiju prebacimo na teren fiziologije - i to s punim pravom, jer je ideja potekla iz guzice - onda dobijamo sledeću kliničku sliku. Pacijent A oboli od leukemije, nekako izvuče živu glavu, pa se posle nekog vremena razboli od raka (na dupetu, recimo) i dođe na ideju da se izleči tako što će ponovo oboleti od leukemije.
Sledi mali dušekorisni katehizis za Antonića. „Gospod“ (tako Antonić oslovljava Boga) ne daje pet sitnih para na politike i društvena uređenja (iako im postavlja granice i drži ih na kratkom sidžimku). Još manje (još sitnijih) para daje na denomicije i simbole vere. Sve su to čisto ljudski produkti. Fašizmi, nacizmi, komunizmi nisu nikakve „Božje kazne“, nego posledice ljudske gluposti koja je sebe videla kao mudrost. „Gospod“ radi na principu - tražili ste, gledajte, pa kako vam bude. Po pravilu, najgore bude onima koji Carstvo koje nije od ovoga sveta nasilno svuku u ovaj svet. Citat: Berđajev. Rus po nacionalnosti.