Otkad je 24. februara prošle godine ruski predsednik Vladimir Putin naredio trupama da započnu invaziju na Ukrajinu, vlade većine evropskih država mučilo je isto pitanje - šta će se dogoditi ako Rusija prekine isporuku gasa?
U Briselu, sedištu Evropske unije, kao i drugim evropskim prestonicama strahovalo se da je prekid u isporuci gasa glavni adut na koji bi Putin mogao da zaigra ako se rat oduži i da će javnost većine evropskih zemalja vršiti pritisak na svoje vlade da ne žrtvuju udobnost u korist Ukrajine.
Mir pod diktatom
Kako CNN prenosi u analizi, smatralo se da bi evropske vlade pod tim pritiskom mogle ublažiti sankcije uvedene Rusiji ili izvršiti pritisak na Kijev da prihvati uslove za mir pod diktatom Moskve.
- U Rusiji postoji tradicionalan stav da je jedna od najvećih prednosti u ratovanju opšta zima. U ovom slučaju, Rusija je nastojala da iskoristi zimu kako bi povećala snagu jednog od svojih aduta - energetskog oružja. Računala je na smrzavanje ljudi, čime bi urazumila Evropu i uverila javnost širom kontinenta da podrška Ukrajini nije vredna njene patnje - smatra Kir Džajls, viši savetnik u trustu mozgova policijskog instituta Četam haus.
Međutim, Evropu je pogodila mnogo blaža zima nego što se očekivalo, što je, uz zajedničke napore da se smanji potrošnja gasa, izbilo Putinu najveći adut iz rukava. Adam Bel, bivši zvaničnik britanske vlade za energetiku, kaže da je topla zima zapravo "kupila Evropi godinu, jer bi hladniji decembar i januar pojeli mnoge evropske zalihe gasa". On ističe da gomilanje gasa nije rešenje:
- Potrebno je više raditi na efikasnosti. Kuće i kancelarije moraju biti u zgradama koje troše manje energije kroz izolaciju. Kompanije moraju da prebace proizvodne procese s prirodnog gasa na druge izvore energije.
Povratak na ugalj
Koliko god apsurdno zvučalo dok bombe i dalje padaju na Ukrajinu, povratak na staro samozadovoljstvo i neuspeh u jačanju energetske nezavisnosti Evrope nije isključen, navodi CNN.
Međunarodna agencija za energiju (IEA) saopštila je u decembru da je globalna potražnja za ugljem, najvećim zagađivačem od svih fosilnih goriva, dostigla rekordan nivo 2022. Samo godinu dana nakon što su se članice EU složile da postupno smanje upotrebu uglja na klimatskoj konferenciji UN u Glazgovu, širom Unije su proradile neke od nedavno zatvorenih elektrana na ovo gorivo.
Izostanak dugoročnog planiranja bi sledeće zime mogao Putinu vratiti moć koja mu je ove godine izmakla samo pukom srećom - zbog neuobičajeno tople zime.
(Kurir.rs)