Specijalni izveštač iz Melburna: Vuk Brajović
Neizmerna briga – pa neizmerno zadovoljstvo! Bandaž na zadnjoj loži – nikad uočljiviji, ali Novak – snažan, odvažan, precizan, skoncentrisan.
Rekorder u šampionskom elementu na njemu omiljenoj Rod Lejver Areni, nošen dirljivim bodrenjem publike koja je od prošle godine brojala svaki dan da se upravo ovo desi, da na ovaj način otvore još jedno poglavlje u impozantnoj karijeri našeg asa.
Na momente se činilo da bi Novak mogao da se nađe u problemu u smislu toga kako će podnositi povredu kroz dalji tok meča, jer je bilo vidljivo da je Karbaljes-Baena (inače njegov česti sparing-partner u Španiji i turnirima širom sveta) primenio legitimnu strategiju da što više produži poene, “raširi” Novaka po terenu i učini sve da ga natera da odigra udarac više – kako bi stavio i dodatni mentalni i fizički pritisak. U tim okolnostima, računica je da protivnik izgubi ravnotežu u igri, krene da greši, neracionalno troši energiju – i, konačno, isprovocira povredu do te mere da eventualno i preda meč.
I pored toga, nivo Novakove igre bio je – vrhunski. Od početka meča je sjajno raspoređivao snažne, duboke i veoma precizne udarce na način da stekne dominaciju u razmenama, održavao pouzdan servis, izlazio na mrežu umereno ali efikasno – i čak istrčavao na brojne lopte koje su brinule njegove poklonike. Istezanje pri riternu i odigravanju bekhenda je, očekivano, izostalo sa repertoara zbog povrede – ali je pri kraju meča – kada se mišić i dovoljno zagrejao – učinio nekoliko poteza koji su isprva izgledali veoma rizično, ali bez ikakvih posledica.
"Veoma cenim topli doček publike, osetio sam se dobrodošao! Velika srpska zajednica mi je pogotovo pokazala toliko ljubavi i podrške – i nisam mogao da tražim nista vise na početku turnira od igre i podrške navijača", otvorio je Đoković konferenciju za medije ovim rečima.
Upitan da li je pod pritiskom “velikih brojki” koje juri u Melburnu – 10. trofej Normana Bruksa, 22. Grend Slem trofej, povratak na 1. Mesto ATP liste) Novak odgovara:
“To su samo brojevi na kraju dana. Bitno je da osećam da bih mogao da iskoristim prilike koje mi se ukazuju, što predstavlja važnu motivaciju - zvezdu vodilju - ali i svakodnevne zadatke koji će mi pomoći da ostanem u sadašnjosti sa ciljem da prikažem najbolje od sebe. Bio sam u situaciji da igram za istorijske stvari, ima sam više uspeha nego neuspeha, dobro sam upravljao tim procesima – I preostaje da vidimo kako će biti sada."
Na pitanje zbog čega uz njegov tim u Australiji nisu češće bili njegov brat i roditelji u poslednje vreme,, Novak uz šalu objašnjava:
"Nije baš da je Australija iza ugla u odnosu na Srbiju. Dolaze da me gledaju na Rolan Garosu i Vimbldonu, kao i na Ju Es Openu – ali je Australijen Open baš daleka destinacija. Jedini put kada su bili je ta slavna 2008. godina, i često smo pričali o tim doživljajima od pre 15 godina, Nadam se da će i ovoga puta moći da ostanu do kraja – kako bismo na kraju slavili zajedno!"
Kako je Vaša noga, Novače – pitanje je koje je visilo u vazduhu od početka.
“Noga je dobro, nije idealna, ali se bližimo tome. Nisam imao mnogo treninga poslednjih dana, i nadao sam se da će stvari biti dobre od prvog do zadnjeg poena. Osećao sam se sve bolje kako je meč tekao, a trećem setu – sjajno," hrabri nas ovim informacijama Đoković.
Upitan da li i on, nalik Nadalu, ima neke komentare na uslove u kojima se igra ovogodišnji Australijen Open – Đoković otkriva:
“Teniske loptice su se promenile, i to se zaista oseća. Loptica postaje sve više rasčupana što meč duže traje. Zbog toga ćemo sigurno videti veći broj dužih mečeva nego prethodnih godina – kao što su bili mečevi Ruda, Mareja, Zvereva. To će sigurno biti slučaj na velikim terenima – na kojima se brzina podloge nije menjala u odnosu na prethodne turnire – ali je zato ona na spoljašnim terenima znatno veća.”
Upitan kako je normirao svoju igru u odnosu na stanje povrede, Novak nam prenosi:
“Testirao sam nogu tokom meča, a u prvom delu pokušao da je prevashodno zaštitim. Trebalo mi je možda malo više vremena da uđem u meč, da se krećem slobodnije – a što je meč više odmicao – više sam se kretao, navikao se na stil igre protivnika – i iako relativno često sparingujem sa njim – dugo nismo imali takmičarski meč. Dobro je servirao i igrao u prva dva seta, ali od kraja drugog i trećeg seta sam podigao nivo svoje igre – i uspešno priveo meč kraju. U načelu, drago mi je što sam odigrao ovako kako jesam."
Još jedno pitanje koje se samo nametalo bilo je vezano za promene u njegovom stručnom timu – a pre svih rastanak sa fizioterapeutom Ulisesom Badiom.
"Okolnosti nisu bile takve da smo mogli da nastavimo saradnju ovom prilikom, i važno je da napomenem da je ovo bila zajednička odluka. Očekujem da ga uskoro vidim na turneji, veoma ga volim kao prijatelja – a možda se nekada u budućnosti desi da ponovo sarađujemo. Zajedno smo uradili brojne velike stvari i to je sve što mogu da kažem u vezi toga”, objašnjava Đoković.
Novak je posebno iskoristio deo konferencije za medije na našem jeziku da izrazi posebnu zahvalnost publici – a prevashodno onoj našeg porekla:
“Pre svega - velika zahvalnica svim našim ljudima koji su došli da me bodre večeras; nisam ih očekivao u ovom broju. Pružili su mi veliku podršku, vetar u leđa – a činjenica je da sam bio nervozniji pred egzibicioni meč sa Kirijosom nego što je bio slučaj u meču večeras. Nisam znao kako će me publika dočekati na takmičarskom meču, iako sam priželjkivao da bude sve u redu. Imperativ u ovom meču bio je da ga odigram na visokom nivou, uz šta su uvek tu i sopstvena očekivanja i pritisak – ali ja sam navikao na te okolnosti. Bio sam u neizvesnosti kako ce sve to izgledati – ali sam sada veoma srećan, zadovoljan i zahvalan”, ističe Novak.
Primetno je bilo da u njegovom timu nije bilo kondicionog trenera Marka Panikija.
“Paniki ima zdravstvenoh problema, i zbog toga nije mogao da putuje sa nama u Australiju. Osim njega i Ulija, tim je manje – više dobro poznat. Novina u timu je sparing partner Karlos Herera, najbolji drug mog brata Marka. Poznajemo se dosta dobro, igračku karijeru je završio pre određenog vremena, sprijateljili smo se i od tada radimo na specifičnim stvarima na terenu – na kojima ne mogu da radim sa drugim sparing partnerima. On se super slaže i sa Goranom. Naravno, tu je ponovo i moj “rođa” Miljan”,sa osmehom objašnjava Novak.
Spomenuta je reč – neizvesnost – i ona se najviše odnosila na zdravstveno stanje. Završno pitanje ticalo se toga kako se Novak bori sa ovim izdanjem takve situacije – i kako bi je on opisao:
“Situacija je – iskreno – slična pre dve godine. Pre svega, važno je da koristim odmor radi regeneracije vlakana. Juče sam trenirao lagano, skoro na 50%, a danas povukao malo jače pred meč. Sve u svemu – bilo je dobro, ne i idealno. U trećem setu noga je bila u boljem stanju, ali ćemo videti sutra šta će biti kada popuste lekovi i uticaj pilula. Dobra stvar na Grend Slemovima je da imamo dan između mečeva, što nam daje mogućnost da se povređeni delovi tela regenerišu. To iskustvo od pre dve godine mi je svakako pomoglo”, kaže Novak, i završava svoje obraćanje medijima sa veoma optimističkom notom i velikim osmehom:
“Ako se po jutru dan poznaje – sve će biti u redu!”
Kurir sport