Najstarija osoba na svetu, francuska časna sestra Lusil Rendon, umrla je jutros u 118. godini.
Gospođa Randon - koja je preuzela ime sestra Andre kada je postala monahinja 1944. umrla je u snu u svom staračkom domu u Tulonu u Francuskoj.
Rođena 1904. u južnoj Francuskoj, preživela je dva svetska rata i veliki deo svog života posvetila katoličanstvu.
"Samo dobri Gospod zna" tajnu njene dugovečnosti, rekla je ona novinarima.
Rođena kada je Tur de Frans organizovan samo jednom, sestra Andre je takođe videla 27 francuskih šefova država.
Portparol njenog staračkog doma, David Tavella, podelio je vest o njenoj smrti sa novinarima u utorak.
"Velika tuga, ali... njena želja je bila da se pridruži svom voljenom bratu. Za nju je to oslobođenje", rekao je Tavela.
Rečeno je da je sestra Andre imala blizak odnos sa svojom braćom. Jednom je rekla novinarima da joj je jedno od najlepših uspomena njihov siguran povratak iz borbi na kraju Prvog svetskog rata.
"Bilo je to retko", prisetila se ona. „U porodicama je obično bilo dvoje mrtvih, a ne dvoje živih“.
Uprkos tome što je bila slepa i oslanjala se na invalidska kolica, sestra Andre se brinula o drugim starijim ljudima – od kojih su neki bili mnogo mlađi od nje.
U intervjuu prošlog aprila novinskoj agenciji AFP, sestra Andre je rekla: „Ljudi kažu da posao ubija, mene je rad održavao u životu, radila sam do 108. godine.“
Tokom istog intervjua, rekla je da bi joj bilo bolje na nebu, ali je nastavila da uživa u zemaljskim zadovoljstvima poput jedenja čokolade i pijenja čaše vina svaki dan.
Ona je već neko vreme bila najstarija u Evropi, ali je prošlog aprila ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao najstarija osoba na svetu nakon smrti Kane Tanake, Japanke koja je živela do svoje 119. godine.
Nije joj to bio prvi put da se nađe u knjizi rekorda. Godine 2021. postala je najstarija osoba koja se oporavila od Covid-19.
Sestra Andre je rođena u protestantskoj porodici, ali je kasnije prešla u katoličanstvo, pre nego što je krštena kada je imala 26 godina.
Vođena željom da "ide dalje", pridružila se redu časnih sestara poznatih kao Kćeri milosrđa oko 15 godina nakon odluke da se pridruži Katoličkoj crkvi.
Bila je raspoređena u bolnicu u Višiju, gde je provela najveći deo svog radnog veka, oko 31 godinu.
U jednom od poslednjih intervjua rekla je novinarima: "Ljudi treba da pomažu jedni drugima i da se vole umesto da mrze. Kada bismo sve to delili, stvari bi bile mnogo bolje."
(Kurir.rs/BBC)