Doskorašnji savetnik ukrajinskog predsednika Aleksej Arestovič i jedan od njegovih najbližih saradnika, preko noći je postao jedan od najomraženijih ljudi u zemlji. On je zabio ekser u svoj politički kovčeg izjavom da je uzrok uništenja stambene zgrade u Dnjepru akcija ukrajinske protivvazdušne odbrane, koja je oborila rusku raketu, koja se potom srušila i eksplodirala. Arestović je podneo ostavku koju je Zelenski prihvatio. Ubrzo se ime bivšeg predsedničkog savetnika pojavilo na kontroverznom sajtu Mirotvorac, koji se smatra nekom vrstom smrtne presude.
Poslednji veliki talas ruskih raketnih napada na kritične ukrajinske infrastrukturne ciljeve 14. januara rezultirao je još jednom velikom tragedijom. Spasioci su ispod ruševina izvukli 45 tela, nekoliko osoba se i dalje vodi kao nestalo. Prema ukrajinskom ministarstvu odbrane, Rusija je gađala zgradu proiranskom raketom Kh-22 sa bojevom glavom od jedne tone.
Ali Aleksej Arestovič , savetnik predsednika Vladimira Zelenskog , rekao je da se projektil srušio i eksplodirao nakon što ga je oborila protivvazdušna odbrana iznad grada. Njegova izjava izazvala je veliku pometnju u ukrajinskoj javnosti. Komanda Vazduhoplovstva je tada odmah objasnila da je Rusija od početka sukoba lansirala 210 takvih raketa, a da protivvazdušna odbrana Ukrajine nema sredstava da obori zastarelu raketu, projektovanu početkom 1960-ih, tako da nije uspela da presretne nijednu od njih do sada.
Lavina kritika i optužbi javnosti srušila se na Arestovića. Nekoliko predstavnika vlade okarakterisalo je njegove izjave kao izdajničke, a zamenik Aleksej Gončarenko optužio ga je za veleizdaju i najavio peticiju za njegov opoziv. Arestovič je tada odlučio da podnese ostavku, kojom je, kako je napisao, želeo da pokaže primer civilizovanog ponašanja. Zelenski je prihvatio ostavku.
Po svemu sudeći, počeo je i lov na bivšeg bliskog saradnika predsednika. Naime, Aleksij Arestovič se našao na listi neprijatelja Ukrajine, koju uređuje sajt Mirotvorac, u nevladinoj organizaciji Mirotvorac centar. Oni su napravili i održavaju spisak od više od 200.000 osoba za koje se kaže da rade u korist Rusije i protiv ukrajinske države. Pored stanovnika Krima i Donbasa, kao i ruskih vojnika i komandanata, od početka ruske invazije na spisku su se pojavile i mnoge poznate ličnosti, poput bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera, bivšeg premijera Italije Silvija Berluskonija, pevača grupe Pink Flojd Rodžera Votersa i bokserskog šampiona Roja Džonsa Jr.
Na spisku je bilo nekoliko ljudi, koje su ubili nepoznati ljudi, u nerazjašnjenim okolnostima i bez sudskog epiloga, samo nekoliko dana nakon objavljivanja „poternice“ i ličnih podataka na pomenutom sajtu. Nekoliko međunarodnih humanitarnih i novinarskih organizacija kritikovalo je objavljivanje ličnih podataka i pozvalo na gašenje sajta.
Arestoviča Mirotvorec optužuje za sabotažu putem javnog informisanja u korist ruskih osvajača: „Učešće u agresiji na Ukrajinu, svesno učešće u podrivanju odbrambenih sposobnosti Ukrajine, demoralisanje oružanih snaga Ukrajine, diskreditovanje državnih organa i institucija".
Spekuliše se da je izjava u vezi sa obaranjem ruske rakete bila samo vrh ledenog brega. Samo nekoliko dana pre toga, Arestovič je u jednoj od svojih dnevnih izjava kritikovao politiku Ukrajine prema nacionalnoj identifikaciji, ruskoj manjini, upotrebi jezika i pravoslavnoj crkvi.
„Mi volimo da kažemo da su svi Rusi loši i da nema dobrih Rusa. Međutim, kako da nas čuju Rusi koji žive u Ukrajini? Ili oni koji govore ruski?"
Arestovič je čak optužio Zelenskog da je objavio rat hrišćanstvu prepadom i ulaskom u Kijevsko-pečersku lavru (istorijski pravoslavni manastir u Kijevu).
Ko je Aleksij Arestovič?
Rođen je 1975. godine u Gruziji. Otac mu je Belorus poljskog porekla, a majka Ruskinja. Mladost je proveo u Belorusiji, a studirao u Kijevu. Obrazovao se u oblastima biologije, psihologije i teologije. Završio je Vojnu akademiju u Odesi, zvanično kao vojni prevodilac. Od 1994. do 2005. godine radio je u kancelariji Glavne uprave za obaveštajnu delatnost Ministarstva odbrane Ukrajine, a vojni čin mu je potpukovnik. Od 2014. godine učestvuje u obuci rezervista, a osnovao je i dobrotvorni fond za psihološku podršku vojske u oblasti antiterorističke operacije u periodu od 2014. do 2017. godine. U 2018. vojni obaveštajac u operacijama u Donbasu u sastavu 72. mehanizovane brigade.
Arestovič se protivio narandžastoj revoluciji 2005. godine, prisustvovao je i nekoliko seminara na kojima je govorio ruski nacionalistički filozof Aleksandar Dugin . On je takođe bio jedan od onih koji su godinama unazad (2019.) objavili da je rat sa Rusijom neizbežan.
(Kurir.rs/24ur.com)