Tamon Džisanong, učiteljica iz Banga Ponga, oko 70 kilometara od Bangkoka, glavnog grada Tajlanda, udala se u selo Marenovo kod Varvarina, posle petogodišnjeg dopisivanja na Fejsbuku.
- Tamon i ja smo se slučajno upoznali preko Fejsbuka. Ne znam ko je koga dodao za prijatelja. Počeli smo da se pitamo o vremenu, u početku, a zatim je usledilo učestalo dopisivanje sve dok nije preraslo u nešto ozbiljnije. Svideo mi se njen način života i razmišljanja, a i njoj su se sviđali moji stavovi i shvatanja. Tamon me pozvala da dođem na Tajland da se bliže upoznamo, a to su želeli i njeni roditelji. Korona je učinila svoje, pa nisam mogao da odem zbog zabrane ulaska u tu zemlju.
Bili smo stalno na mesendžeru, maltene 24 sata dnevno. U selu su se čudili i nisu verovali kako će se završiti to naše dopisivanje. Ona mi je rekla da hoće da vidi svaki moj korak i tako je stekla poverenje u mene. Oko dve godine smo bili stalno zajedno na taj način, a oko pet godina ukupno, kaže Stefan Miletić, novopečeni tajlandski zet. Tamon je došla u Srbiju 24. avgusta prošle godine.
- Išao sam na aerodrom u Surčinu da je sačekam i kad sam tamo stigao bio sam vrlo nestrpljiv. Iz aviona su izlazili brojni putnici, nje nije bilo, pa sam se zabrinuo. Ipak u poslednjoj grupi putnika izašla je i ona. Njen dolazak u Marenovo pa sve do današnjeg dana bio je period navikavanja na naš život i hranu. U početku je bilo teže, ali sada je sve u redu. Oni jedu mnogo ljuto, kao otrov, zatim razne salate, a mi mnogo masnije. Pa eto, i Tamon se malo ugojila, priča Stefan.
Čim su stigli u selo, mladi par je odmah otišao u SUP Varvarin da prijavi novo prebivalište Tajlanđanke. Posle dva dana od njenog dolaska otišli su na jednu svadbu u selu, a pre toga su joj Miletići pokazali naše kolo. Trebalo je mladoj učiteljici samo dva-tri minuta da shvati, uhvatila se u kolo i zaigrala. Na toj svadbi je igrala i svi su bili oduševljeni. Više su gledali u nju nego u mladu i mladoženju. U znak podrške i poštovanja ceo šator je ustao i igrao kolo kada su videli kako to radi Tajlanđanka. Žene su plakale od sreće i ljubazno pozdravile novu meštanku, koja je zbog ljubavi napustila svoju zemlju, porodicu, posao i sve ostalo.
- Na toj svadbi mlada je bacila bidermajer, a Tamon je uhvatila. Eto i ona se odmah venčala. U Srbiji smo imali dosta problema sa papirima, ali smo uspeli sve da rešimo. Sklopili smo brak 3. oktobra prošle godine u SO Varvarin, a kasnije ćemo se venčati i u crkvi i Tamon će uzeti pravoslavnu veru. Tada će se u crkvi venčati i moji roditelji, pa će biti duplo slavlje. Više godina unazad nije bilo čestih veselja i svadbi u Marenovu, a po njenom dolasku i u našem selu su krenule svadbe i veselja. U oktobru je bilo čak četiri svadbe. Pop mi je rekao "što je pre ne dovede da i u našem selu krenu lepe stvari".
Nama je uvek veselo i zabavno i nikada dosadno. Tamon uči naše običaje i tradiciju, upoznaje biljke i sve ostalo, a dobro napreduje i u savladavanju srpskog jezika. Kada promaši u izgovoru ispadne smešno i onda se smejemo, ali i obrnuto, jer i ja učim tajlandski jezik, ističe Stefan.
U izjavi za Kurir Tamon kaže da je želela da upozna život u Evropi i Srbiji. - Mislim da sam izabrala čoveka koji je dobar za mene. Preko video poziva (24 sata dnevno) mi smo bili zajedno. Njegova porodica je mnogo dobra prema meni i vole me kao ćerku. Svi su ovde dobri sa mnom i mnogo su me zagotivili. Imam sada i dosta prijatelja u Srbiji. Sviđa mi se druženje sa ljudima. U Srbiji se dosta pije, ja ne volim alkohol, ali to nije za mene problem. Nedostaje mi Tajland, da budem iskrena, a posebno izvorna domaća kuhinja i moja porodica. Porodicu pozovem na video poziv i onda je sve u redu. Imam oca, maćehu, braću i majku koja živi daleko od mog rodnog mesta. I mi na Tajlandu se družimo i mnogo sličnosti. Ovde su divlje kupine na vrzinama, a kod nas kokos i banane, ističe Tamon.
Stefan kaže da je jesenas našao uzrelu jagodu, doneo je svojoj izabranici i ona se oduševila.
- Kada sam, pre njenog dolaska, išao u branje ogrevnog drveta na jednom brdu sa kojeg puca lep vidikovac Tamon se oduševila i rekla da tu napravimo neku kućicu kada dođe u Srbiju. Tada su nam se misli poklopile i ja sam rekao: To je to. Pogodio sam. Radujemo se malim stvarima i mi smo presrećni Mladoj dami se sviđa što u Srbiji vozači drže rastojanje, a ne dopada joj se brza vožnja i nervoza vozača u saobraćaju.
- Prvi put sam videla susnežicu i sneg i osetila mraz, jer toga nema u mojoj zemlji. Sneg sam viđala samo na filmu, a sada i uživo. Marenovo me podseća na banje za oporavak na Tajlandu, kao mirno mesto za odmor i rekreaciju. Volim trešnje i drugo voće, povrće, a posebno zelenu salatu, kupus, krastavce koji su u Srbiji ukusniji nego na Tajlandu. Srbi su veseli, ne svađaju se mnogo i ovde u selu nisu skloni tuči, a na Tajlandu je obrnuto. Posetila nas je jedna Tajlanđanka udata u selu Bošnjane, a sada živi u Bratislavi i to je bilo lepo druženje, ističe nova srpska snajka.
Stefan je muzičar, naučio je da svira harmoniku i da komponuje.
- Ići ćemo na Tajland gde je uvek toplo, jer i ja želim da upoznam tu egzotičnu zemlju, njenu tradiciju i kulturu i porodicu moje Tamon, obećava Stefan, jedinac u porodici Miletić.
Kurir.rs/Živomir Milenković