Iz Melburna za Kurir - Vuk Brajović
Predsednik Teniske asocijacije Nemačke Ditlof fon Arnim danas u Melburnu objavio nominaciju za mesto predsednika Međunarodne teniske federacije.
Na Generalnoj skupštini ITF-a u Kankunu ove godine Grend Slem turniri predstavljaju i veliku platformu za debate, diskusiije i objave po raznim pitanjima koja se tiču razvoja i budućnosti globalnog tenisa, ali neretko i priliku da se lansira neka afera ili podrži ili napadne neki gest ili inicijativa koja bi mogla da bude važan deo te jednačine.
U tom smislu, bilo je veoma zanimljivo ispratiti posebno obraćanje za medije predsednika Teniske asocijacije Nemačke Ditlofa fon Arnima, koji je ujedno objavio i kandidaturu za prvog čoveka Međunarodne teniske organizacije (ITF) na predstojećoj Generalnoj skupštini u Kankunu, Meksiko ove godine. Pravnik po profesiji, Ditlof fon Arnim poseduje višegodišnje iskustvo iz organizacionog segmenta tenisa, kao dugogodišnji direktor turnira serije 250 i ekipnog takmičenja u ATP kalendaru “Vorld Kap Tim Čempionšip” u Dizeldorfu koji je Srbija osvajala u 2 maha, a koje je trajalo do 2012. godine.
“Prava mera uspeha nacionanle teniske federacije jeste to koliko članova ima, a nemačka je imala porast čak i tokom korone, do pet posto prošle godine. Ono što je naš važni cilj u Nemačkoj, a nadam se i da će još više etablirati na međunarodnom nivou je bude što više dece na terenima”, počeo je Fon Arnim.
Posle nedavnog dopisa u kome je otkriveno da će pod do sada nerazjašnjenim uslovima biti prekinuta realizacija ugovora na izvođenju najstarijeg timskog sportskog takmičenja na svetu “Dejvis Kup” između međunarodne kompanije za sportski menadžment Kosmos i ITF-a, sa pravom se digla velika prašina u svetu tenisa, s obzirom na to da je stari omiljeni format naizmeničnih nastupa na domaćem I gostujućem terenu ukinut zarad koncepta organizacija četvrtfinala, polufinala i finala na atraktivnim (turističkim) destinacijama uz razne druge odluke koje su o mnogima skoro uništile Dejvis Kup. Jednako veliki skandal desio se početkom korone sa prebacivanjem održavanja Bili Džin Kupa u Mađarskoj gde su velike pare bukvalno “isčezle” tokom meseci haosa koji je usledio, a da je konačno Mađarska odustala od organizacije tog događaja koji su posle preuzeli Prag i Glazgov.
Previše netransparentnosti, despotskog odlučivanja i pogoršanih odnosa opterećuje odnose u ITF-u već neko vreme, za šta skoro svi krive aktuelnog predsednika Amerikanca Dejvida Hagertija.
U vezi legata njegovog mandata na čelu “upravljačkog tela međunarodnog tenisa”, von Arnim kaže:
“Cilj moje komunikacije nikada nije bio da listom kritikujem sve što je u tom periodu urađeno. Mislim da je bilo dobrih poteza, pogotovo u juniorskom tenisu. U smislu promena, mislim da komunikacija između ITF i federacija mora da bude bolja, što se videlo na primeru Dejvis kupa svih ovih godina tokom kojih su se uvodile nedovoljno promišljene promene da bi na kraju bilo objavljeno da se ugovor raskida. U tom smislu, mi u Nemačkoj smo bili iznenađeni kada smo čuli da će to toga doći jer do dana današnjeg ne znamo pod kojim uslovima se to dešava i kako će uticati na naš sport, ali i takmičenja koja bi trebala da se organizuju već za nekoliko nedelja”, kaže Nemac, koji je bio jedan od najistaknutijih kritičara nečega što je nazvano “nepopravljivim skrnavljenjem institucije Dejvis Kupa u svetu sporta”.
“Problem je što ne znamo početnu poziciju kako bismo mogli da shvatimo u kojoj situaciji se trenutno nalazi Dejvis Kup kako bismo tek posle mogli da mislimo o formatu. Ono što je sigurno ne bismo trebali da radimo je da menjamo format četiri puta u pet godina. Trebali bi takođe da sagledamo šta je cilj Dejvis kupa, da li je to da promovišemo tenis širom sveta – što bi svakako trebalo da bude - marketing tenisa ili nešto treće? Mnogo je otvorenih pitanja koja se vezuju za naša najveća međunarodna takmičenja i njihovo rešavanje nam možda i ne pruža komfor vremena da ona budu adekvatno rešena po aktuelnom kalendaru zbivanja”, ističe on.
Fon Arnim ističe da će deo njegove agenda biti i brojne druge teme osim organizacije Dejvis kupa, Bili Džin King kupa i tenisa na Olimpijskim igrama, a kao prva: šta je razvojni put međunarodnog tenisa i koja mehanika bi obezbedila da se tenis kao jedan od najboljih i najrasprostranjenijih sportova na svetu još više igra od malih nogu.
“Tenis kao igra mora da se vrati u središte pažnje”, naglašava on, i nastavlja:
“ATP i WTA su trenutno jače organizacije koje imaju i svoje separate interese, dok mi unutar ITF-a moramo da povratimo važnost i da budemo bitan faktor u definisanju budućnosti tenisa, da govorimo i delujemo u koristi sporta, a ne toliko o finansijama, marketingu. Nedovoljno i nejasno se bavimo time kako da privučemo decu tenisu, ne uspevamo da ljudima stavimo do znanja koliko je tenis zapravo dobar sport i izvor zdravog života za sve generacije. Znam da neki Grend slemovi podržavaju ovakav program, što predstavlja dobar početak, ali bi smo morali više da sarađujemo i definišemo naše mesto u odnosima sa ATP i WTA organizacijama", ističe Fon Arnim.
Upitan kakav bi mogao da buda njegov stav prilikom eventualnog donošenja odluke prema teniserima iz Rusije i Belorusije, u slučaju da dođe na mesto predsednika ITF-a, fon Arnim kaže:
"ITF trenutno prati diskusiju untar MOK-a koja se vodi o ovoj temi. Kako je uloga federacija ovih zemalja referentna u pogledu pitanja budućnosti tenisa, ali i brojnih aktuelnih tema poput turnira pod okriljem ITF-a, videli bismo da prepoznamo načine na koje bi sport bio primarna svrha i cilj ovog procesa. Pomno pratimo sadržaj diskusije u MOK-u, znamo da će se ta tema ovih nedelja razmatrati i nadam se da će ITF detaljno proceniti situaciju iz svih uglova kako bi konačno izašli pred javnost sa pravim stavom i planom" zaključuje on.
Više nego nužne promene u funkcionisanju ITF-a, o kojim ase širom teniskog sveta priča već previše dugo, bile bi dobrodošle i retko ko bi to mogao da porekne. Šta će to zaista značiti na svim nivoima, a kada je Srbija u pitanju, pre svega u smislu podrške Savezu i organizacije Dejvis kupa i Bili Džin kupa - preostaje da se vidi. Loša iskustva iz neposredne prošlosti navode na oprez. U nadi da će teniska politika i lopbiranje doživeti krah pred iskonskim i iskrenim pokretima čiji cilj bi bio da se tenisu vrati izvorni smisao, strast, poštovanje uloge malih i velikih i svih regiona svetaa u procesu odlučivanja o njegovoj budućnosti.
Sa srećom!
Kurir sport