Knez Aleksa Karađorđević, Voždov stariji sin, koji počiva u zapuštenom grobu u Moldaviji, mogao bi, ukoliko njegovi posmrtni ostaci budu preneti u Srbiju, da bude sahranjen u crkvi koju je svojim rukama napravio sam Karađorđe, mišljenja je Dragomir Acović, člana Krunskog veća.
I prestolonaslednik Aleksandar i šef diplomatije Ivica Dačić voleli bi da Karađorđev sin, čija loza je ugašena, nađe svoj mir u Srbiji. Starešina Kraljevskog doma naveo je za Kurir i da ne treba žuriti da se ne bi napravile greške ili propusti, te da bi prvo trebalo videti da li je knez Aleksa ili neko od njegovih potomaka imao poslednju volju. Takođe, odluku o prenosu posmrtnih ostataka iz Kišinjeva u Srbiju želeo bi da donese u konsultaciji s porodicom, Krunskim savetom, Zadužbinom kralja Petra I na Oplencu, patrijarhom Porfirijem i nadležnim državnim organima.
- Najbolja lokacija za sahranjivanje kneza Alekse je Karađorđeva crkva u Topoli, koja je zapravo i deo kompleksa zadužbine na Oplencu. Pored Karađorđevog konaka je stara Karađorđeva crkva, u kojoj je bio sahranjen pre nego što je sagrađena Zadužbina kralja Petra i pre nego što je Vožd prenet u Crkvu Svetog Đorđa na Oplencu - kaže za Kurir Acović i dodaje da je to njegov lični stav, a da ne zna da li će i kakva odluka biti doneta.
Aleksa ne bi mogao, ističe Acović, da bude sahranjen u kripti crkve na Oplencu.
- Tačno se zna gde se ko sahranjuje, a po ranijoj odluci Upravnog odbora Zadužbine, u kripti mogu da budu pokopani samo potomci kralja Petra I, što je i sam kralj želeo svojim testamentom. Izuzetak je napravljen s knezom Pavlom i kneginjom Olgom, čiji su posmrtni ostaci iz Lozane preneti na Oplenac 2012. jer je Pavle bio regent neko vreme. A pod pritiskom je u kripti morao da bude sahranjen i sin kneza Pavla Nikola, koji je trebalo da počiva u porti crkve, gde je 2016. i sahranjen njegov brat knez Aleksandar - objašnjava Acović.
U kripti je inače 39 grobnica, a sahranjeno je 28 članova dinastije Karađorđević.
Karađorđe je crkvu u Topli podigao 1811, sam ju je zidao, sopstvenim rukama, i jedna je od prvih bogomolja u oslobođenoj Srbiji koja je sačinjena od čvrstog materijala, kamena. Crkva je posvećena rođenju Presvete Bogorodice, a oslikao ju je Petar Nikolajević Moler.
Kurir.rs/J. S. Spasić