Legendarnu glumicu Ružicu Sokić publika pamti po sjajnim ulogama "običnih žena". Njene kolege kao hrabru glumicu koja je bila sve, samo ne "obična". Iza svega toga, stajala je jedna njena slabost, s kojom se borila tokom čitave karijere.
Ružica Sokić je preminula 19. decembra 2013. godine. Sjajnih anegdota iz njene karijere je mnogo, a jedna od najupečatljivijih je ona kad su joj oduzeli ulogu u filmu "Sutjeska", gde je trebalo da igra s Ričardom Bartonom. Glumica tada nije htela da prećuti.
- Kada su me izbacili zbog toga što sam bila toliko ružna, počela sam da ih pljujem po novinama jer sam bila nemoćna i nisam imala nikakav autoritet. A Tito je pratio sva dešavanja oko filma i verovatno je to negde pročitao. Sledeće godine kada sam dobila Zlatnu arenu u Puli za film "Žuta", on je svima čestitao na završnoj svečanosti, a kod mene se zadržao, uzeo me za ruke, pogledao u oči i rekao: Sokićka, mnogo si opasna - prisećala se glumica s osmehom.
Ipak, iza tog stava opasne umetnice, isticala je da njen put nije bio lak, i mnoge će iznenaditi priznanje da se sve vreme borila s nedostatkom samopouzdanja. Srećom, bila je i dovoljno tvrdoglava.
- Moja nesigurnost bila je ogromna. A oni koji su imali svoje uticajne muževe i fanove, ponašali su se drugačije. Bili su sigurni da će, čak i ako upropaste predstavu, ipak dobiti sledeću ulogu. Ali, za nas koji nismo imali nikakvu podršku, to je bilo pitanje života i smrti. Stalno je bilo moram, a u umetnosti nema moranja jer je ona Božji dar. Važne su i okolnosti jer sam se ja, izgleda, sudbinski našla u tom vremenu, postala glumica crnog talasa i zapamćena sam po likovima tih žena sa dna, što sam teško prebolela. Stidela sam se što se pokazujem u tako nepovoljnom svetlu, ali eto, to je negde obeležilo moju ličnost. Jer, kada bi me ljudi videli privatno, govorili su: "Jao, pa vi niste tako ružni i prosti!" Nije mi bilo lako da igram te uloge. Sećam se da sam kupila te cake po železničkim stanicama, čak i na Pigalu u Parizu kada sam skinula jednu uličarku i plasirala ono što je ona govorila u komadu Ljubomira Simovića "Čudo u Šarganu". Mira Trailović nije mi dozvolila da stavim ćelavu periku zbog uloge, što sam silno želela, ali čim je posle premijere prestala da me kontroliše, ja sam je stavila. Tvrdoglavost me je mnogo koštala u životu, ali moja priroda je takva i uvek govorim istinu - otkrila je Ružica Sokić u jednom intervjuu.
Ostaće poznata kao glumica koja je život posvetila svojoj profesiji i gotovo do samog kraja prkosila teškoj bolesti igrajući na „daskama koje život znače“.
- Bilo kakav uspeh meri se veličinom žrtvovanja. Ako je mala žrtva, mali je i uspeh i obrnuto. Dobro je što sam iskristalisala nešto što je veoma bitno, a to je da je važnije davati nego uzimati. Ko otkrije lepotu davanja, taj je spasao svoj život jer mislim da je to neuporedivo lepše nego uzimanje. Ja sam to na svu sreću naučila i uvek se radujem kad nekome nešto mogu da dam, pa makar to bila i lepa reč – rekla je jednom prilikom. I možda je to najvažnija lekcija koju je želela da ostavi svojoj publici.
(Kurir.rs/ Zadovoljna.rs)
Bonus video: