Na listi ubuđalih fraza, na čiji pomen se mašim za pištolj - kao što su „naše biće“, „pljuvanje po svemu što je srpsko“, „državotvornost“ i sl. - buđava fraza „crvene linije“ zauzima visoko mesto. U srpskoj političkoj praksi crvena linija znači granica preko koje se bajagi ni po koju cenu neće popuštati sve dok se ne bude moralo ili dok se drugačije ne naredi.
Šta su Visoke Crvene Linije, to svi znamo, a šta su crvene linije nekoliko grupa građana koje pod raznim imenima nastupaju na srpskoj političkoj sceni kao opozicija, mada bi postigli bolje rezultate - i namamili više publike - da nastupaju u cirkusu, o tome sam se obavestio u Informeru za građanstvo iz boljih kuća - novinčinama Novoj, ali i u drugim odštampotinama.
Nova je sprovela anketu među alfa mužjacima (i ženkama) „glavne opozicije“, ma šta to značilo. Evo rezultata. Za Ðilasa - Dragana, ne Milovana - crvene linije su Kosovo u UN i priznanje, uz napomenu da bi bio „zločin uskratiti „našoj deci evropsku budućnost. (Naše deca su inače još jedna reč na čiji pomen se mašim za pištolj.)
Za ribu zvanu Sandu RI, crvene linije su prijem Kosova u UN i priznanje. (Decu nije pominjala). Radomir opet Lazović, lider Ne davimo Beograda, kaže da se „taj pokret neće izjašnjavati dok ne vidi predlog, s naznakom i osudom i međunarodne zajednice i predsednika Srbije što opozicija i šira javnost nisu upoznati sa sadržajem francusko-nemačkog dokumenta za rešenje pitanja Kosova“.
Dakle, Lazovićeva crvena linija je „osuda međunarodne zajednice i predsednika Srbije što opozicija nije upoznata sa sadržajem francusko-nemačkog dokumenta“ (čiji sadržaj off the record znaju i vrapci). Na drugoj strani JexS Tadić tvrdi da su njegove crvene linije bile bolje od Visokih i da je za njegovog doba Kosovo bilo manje nezavisno nego što je danas.
Crvene linije Boškića Obradovića, Miloša „A Bombe“ Jovanovića i ostalih talibana u stvari su grimizne, da ne kažem baš krvave. Ukratko: nema predaje. Odbaciti sporazum. Navatati dovoljno budala da u ime njih poginu za Kosovo, posle čega carstviju njihovom neće biti kraja.
Vučić je u Visokom Obraćanju pomenutu gospodu žestoko isponapušavao i nazvao ih dobrovoljnim davaocima tuđe krvi, mada nije pronalazio lepe reči ni za ostatak zaklane opozicije.
Opći utisak posle gledanja Visokog Obraćanja je da je, u obilju crvenih linija, Visoka linija nekako najfleksibilnija i najbliža sovjetima zdravog razuma. Uz egzistencijalni minimum okolišenja, Visoka Adresa je objasnila da se tu radi o situaciji - uzmi ili ostavi - koja, fakat, najteže pada srpskom srcu sklonom da uzme, a da ne ostavi.
A šta to znači, neka vam objasne vrapci iz offa, koje ovoga puta puštam u online. To znači - kažu vrapci - da ćete ili 1. prihvatiti sporazum ili će 2. promptno uslediti ekonomske i svake druge sankcije, uključujući i ukidanje bezviznog režima. Pa ko šta voli, nek izvoli. Bujrum.