U foajeu hotela Sueno, brzonogi fudbaler Partizana, Fuseni Dijabate odgovarao je na brojna pitanja srpskih novinara.
Reprezentativac Malija bio je veoma raspoložen za priču, te je tom prilikom otkrio brojne zanimljive stvari iz svog života.
Dijabate je tokom prvog dela sezone u više navrata pokazao da je jedan od najvažnijih igrača Partizana, a svojom specifičnom harizmom, navijačima je lako "ušao pod kožu".
Sada, u Beleku zajedno sa svojim saborcima trenira punom parom, pa je normalno da igrače u nekom trenutku stigne i umor.
Dijabate je prezadovoljan uslovima koje tim ima ovde, kako sam kaže, crno-beli imaju sve što im je potrebno kako bi se što bolje spremili za nastavak sezone.
- Osećamo se veoma dobro, iako mnogo radimo. Malo sam umoran, ali pripreme teku u pravom smeru. Dobar je hotel, dobri su tereni, odlična je atmosfera. Sve je super i srećan sam zbog toga - rekao je Dijabate srpskim novinarima na početku razgovora.
Malijski fudbaler lako se adaptirao na život u prestonici Srbije, gde nije sam, pošto mu društvo prave majka i brat.
- Da, naravno. Kao što je poznato, moja mama je ovde sa mnom, kao i moj brat, koji ide u školu u Beogradu. Sada pada sneg u Srbiji, ne kao u Francuskoj, ali moj brat ga obožava i veoma mu je lepo u Srbiji. Osećamo se u Beogradu kao kod kuće.
Uporedio je brzonogi as srpski sa inostranim fudbalom.
- Srpski fudbal je dosta težak, jer se igra dosta snažno. Takođe, ponekad i tereni na kojima igramo nisu dobri kao naš, pa je i to još jedna otežavajuća okolnost. U Francuskoj i Engleskoj dosta više pažnje se daje taktici, u Turskoj je slično kao u Srbiji, ali mislim da je ovde najteže igrati.
Pošto mu jezik predstavlja veliku barijeru, olakšavajuća okolnost za Dijabatea je ta što crno-beli dres nosi i Hamidu Traore, takođe malijski fudbaler.
- Mislim da je bolje po mene što je Traore tu, pošto možemo da razgovaramo na francuskom jeziku. Kad sam na Teleoptiku nemam s kim da razgovaram, osim sa njim, jer slabo znam engleski, a ni srpski igrači ga mnogo ne pričaju. Za moju adaptaciju je dobro što je i on tu.
Dijabate je priznao da nije najbrži fudbaler u redovima Parnog valjka.
- Lutovac je brži od mene - odgovorio je kao iz topa 26-godišnji fudbaler.
Prokomentarisao je krilni napadač i reprezentaciju Srbije, a sve prisutne novinare nasmejao je izjavom da štoper Orlova, Strahinja Pavlović, "bije" kao policajac.
- U Srbiji ima dosta dobrih fudbalera, pogotovo u najboljim klubovima. Videli ste Uroševića i kakav je gol postigao protiv TSC-a, a tu su i Vujačić, Marković.. Ima dosta dobrih igrača u Srbiji, nisam to znao ranije, ali sam se sada uverio. Takođe, u reprezentaciji ima kvalitetnih fudbalera poput Milinković-Savića, a volim i Aleksandra Mitrovića. Tu je i štoper bez kose, koji liči na policajca, Strahinja Pavlović, a vala i "bije" kao policajac. Kada sam ga video na SP, rekao sam 'vau'.
Kako sam kaže, šampionska trka u prvenstvu Srbije još uvek nije gotova.
- U domaćem prvenstvu ćemo se boriti do kraja, jer ako osvojimo titulu igraćemo u Ligu šampiona, što je dobro za Partizan i sve nas. Što se tiče Evrope, želim da prođemo Šerif i odemo što je dalje moguće. Ukoliko budemo uspešni u oba takmičenja, biće to dobro za sve u klubu. Borićemo se, fokusirani smo i moramo da pobedimo Crvenu zvezdu.
Večiti derbi - fudbalski praznik u Srbiji. Takva atmosfera gotovo da ne postoji nigde u svetu, a sa tim se slaže i malijski reprezentativac.
- Bio sam iznenađen kad sam odigrao prvi derbi. On je važan svima u gradu, svi su tu, atmosfera je odlična. Bilo je dosta pritiska, ali utakmica sa Zvezdom je kao neko veliko finale i želimo da igramo što više takvih utakmica.
Mnogima nije jasno kako fudbaler sa takvim karakteristikama nije napravio veće čudo u nekom proslavljenom, evropskom klubu.
- Nisam bio dovoljno dobar za Lester. Sada se u Srbiji osećam sjajno, jer mi sve dobro ide. Familija mi se ovde lepo oseća, meni je lepo, tim je odličan. Osećam se u Srbiji kao kod kuće, kao da sam u svojoj zemlji.
Dijabate ne planira da uskoro menja sredinu, pošto mu je u Srbiji predivno.
- Sada mi je jasno zbog čega su ovde toliko dugo, ovo je lepa zemlja. Ljudi su gostoljubivi. U slobodno vreme idem u Galeriju, tamo mi prilazi dosta dece da se slikaju sa mnom. Takođe, moj brat ovde pohađa školu i veoma mu je lepo. Voleo bih ostanem ovde, potpisao sam na tri godine, a ako mi ponude produžetak saradnje ostaću još.
Nedavno je Bibras Natho otkrio da nakon završetka karijere sebe vidi u Partizanu, a slično razmišlja i brzonogi 26-godišnjak.
- Zašto da ne.
Dijabate se u prvenstvu još uvek nije upisao u strelce, dok je u Ligi konferencija na šest mečeva čak četiri puta tresao protivničke mreže.
- Domaće prvenstvo je teže od Evrope. U Evropi imamo prostora za igru, timovi igraju otvorenije. U Srbiji me dobro poznaju, svi igraju snažno u defanzivi, sve je fizički zahtevno, zbog toga je teže dati gol.
Već je naučio neke reči na srpskom jeziku.
- Dobar dan, kako si, hvala, može...
Otkrio je Fuseni da mu hrana u Srbiji prilično odgovara,.
- Volim sve da jedem, bez obzira koja je kuhinja u pitanju. Nisam zahtevan po tom pitanju.
Ne krije Dijabate da u prošlosti nije bio toliko brz kao danas, a sve prisutne nasmejao je do suza opaskom da je u mladosti bio sporiji i od kapitena Partizana, Bibrasa Natha.
- Ljudi mi govore da sam veoma brz, ali ne znaju da sam bio veoma spor kad sam bio mlađi. Bio sam sporiji čak i od Natha.
Otkrio je Fuseni ko su mu omiljeni saigrači i s kim se najbolje razume na terenu?
- Hamidu i Kvinsi, a sa Filipovićem se najbolje razumem, jer igramo po istoj strani i ne moramo mnogo da pričamo.
Menig ne vodi preterano zanimljiv život, pošto u slobodno vreme mnogo voli da spava.
- On je veoma zabavan momak, ali mnogo voli da spava.
U Lesteru je sjajno sarađivao i sa Vardijem, za kog ističe da je veoma brz.
- Vardi je brži od mene, prebrz je. Sada i nije toliko, ali kada sam bio tamo bio je dosta brz.
Ovo su mu definitvno najteže pripreme u karijeri.
- Samo je u Engleskoj slično, ali je ovde teže nego bilo gde. Nadam se da ćemo nakon ovoga "ubiti" sve, moramo to da uradimo.
Za Rikarda ima samo reči hvale.
- Ne radimo mnogo zajedno, ali je najbolji napadač, snažan je i veliki profesionalac. U teretani radi veoma ozbiljno, uvek je fokusiran i jako je dobar momak.
I asistencije ga čine srećnim, ne samo golovi.
- Po mom mišljenju, ako uživamo na treningu to će se bolje odraziti na naše igre. Moramo da pobedimo, ali i da uživamo. Volim da asistiram, najbitnije je da pobeđujemo, jer tada sam srećan čak iako ne postignem gol.
Kako bi svoje trčanje unapredio, Dijabate nikada ne nosi patike, primetio je jedan novinar.
- Nikada ne nosim patike, moram da opustim svoje prste ako želim da trčim još brže - završio je priču Dijabate u razgovoru za srpske medije.
Kurir sport