Nemački kancelar Olaf Šolc odlučio je da pošalje tenkove "Leopard 2" Ukrajini i dozvoli i drugim zemljama poput Poljske da to učine.
Ukupno 12 zemalja je pristalo da pošalje Ukrajini oko 100 tenkova tipa "leopard 2" uključujući i Nemačku, zemlju u kojoj su ti tenkovi proizvedeni.
Do dogovora o 100 tenkova došlo je prošle nedelje na sastanku zapadnih zemalja u bazi američkog vazduhoplovstva Ramštajn u Nemačkoj, na kojem su saveznici raspravljali kako pomoći Ukrajini u ratu s Rusijom, dok se Nemačka izjasnila tek juče.
Ovog jutra u jutarnjem programu Redakcija gosti u studiju, Andrej Mlakar, urednik u Kuriru i Emil Zoronjić, predsednik upravnog odbora Omladinske mreže Srbije razgovarali su o ovim navodima.
Mlakar je objasnio šta predstavljaju poslati tenkovi, i da je njihova ogromna težina ozbiljna prepreka za popravku usled potencijalnih kvarova.
- Kada pogledamo sva tri tenka: britanski "Chalenger", "M1 Abrams" i "Leopard 2" spadaju u kategoriju teških tenkova. Jedan Abrams ima 75 tona, Chalenger 65, a Leopard od 62- 65 tona, sve zavisi od verzije koja se nudi, što je ogromna težina za Ukrajinu. Oni koriste ruske tenkove koji ne prelaze težinu od 40-41 tonu - započeo je.
Tenkovi su, kako je rekao Mlakar, diskutabilni zbog njihove unikatnosti i ukrajinske neobučenosti da njima rukuju.
- Za održavanje takvog jednog motora potrebno je 4 čoveka, a kada se tenk pokvari na terenu, taj motor kada se izvadi, mora da se prosledi na američku teriotriju na popravku - pojasnio je i podvukao razliku u američkim vojnim iskustvima, sa tallibanima, i ruskim snagama, gde će se prvi put tenk naći u direktnom sukobu sa ruskim modernizovanim tenkom T 90.
- Tenk kao tenk je gomila gvožđa i ne znači ništa bez odgovarajuće posade - rekao je Mlakar.
Zornjić se razgovoru pridružio, mišljenjem da je bilo krajnje uzvesno da će Nemačka "prelomiti" po pitanju slanja tenkova Ukrajini.
- Sad se postavlja pitanje kada će tenkovi stići, a posade biti obučene za njihovo korišćenje. Imali smo priču o nekim američkim sistemima kao što je "Patriot", koji se čeka i dalje, nije to samo do isporuke, nego do obučenosti, jer su to programi koji vrede milijarde dolara - započeo je i prokomentarisao diplomatske odnose Rusije i zapadnih država.
- Rusija je od početka davala signale šta sme, a šta ne sme da ide na front. Tenkovi su dosta puta navođeni kao nešto što ne sme da se nađe na frontu i doći će do većeg pritiska Zapada na Rusiju. Zapad, uvek, kada načini neki korak, obično steže ovu drugu stranu to će biti i sada. Rusija će kao i do sada mobilisati ljude i slati sve modernije naoružanje na front uprkos pritiscima- rekao je Zoronjić.
Mlakar je celokupnu situaciju oslikao jednom rečenicom nakon čega je sumirao situaciju na terenu.
- Situacija je, kako bi Rusi rekli, brod su zaljuljali. Napipali su slabosti ukrajinske odbrane. Borbe traju 4 meseca, ali nema velikog strateškog pomeranja. Ruski cilj je da se Bahmut stavi pod potpunu kontrolu, Rusi su zauzeli komunikacione pravce, a Ukrajinci su iscrpljeni, napravili su stratešku grešku, nisu odmorili trupe, i opremili, nego ulaze iz bitke u bitku i neprestano moraju da vrše mobilizaciju - ispričao je Mlakar.
Kurir.rs