U znak sećanja na žrtve zloglasne akcije okupacionih snaga u Drugom svetskom ratu, predstavnici Grada Novog Sada, Pokrajinske vlade i Skupštine Vojvodine, Vojske Republike Srbije, Jevrejske opštine Novi Sad, kao i potomaka žrtavapoložili su vence na spomenik „Porodica“ na Keju žrtava racije u Novom Sadu i spustili ih u Dunav.
U samom jeku Drugog svetskog rata, u zimu 1942 godine, mađarski fašisti izvršili su nezapamćen zločin nad Srbima,Jevrejima i Romima u južnoj Bačkoj. Ubijanja su počela na pravoslavni Božić i trajala sve do 29. januara. Šta je bio cilj racija koje su sprovedene u južnoj Bačkoj? Kako su izgledale kampanje međunacionalne netrpeljivosti?
Savo Štrbac, predsednik dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ i dr Miloje Pršić, istoričar, razgovarali su jutros pokrenuti ovim pitanjim, o stravičnim zločinima i dešavanjima tokom Drugog svetskog rata.
Pršić je razgovor započeo sećanjem na masovno stradanje Srba, tokom celokupnog trajanja Drugog svetskog rata, na teritoriji NDH, Vojvodine i na Kosovu i Metohiji.
- Racija je počela 3. i 4. januara i trajala je do 29. januara 1942. godine. Malo - malo pa pominjemo neki hrićanski praznik na koji se dešava pogrom. Radimo jednu temu o stradanju Srba na levoj obali Drine, isto je počelo streljanje Srba na Božić, 1941. godine, i ova akcija je trajala do 29.januara, i ima tri faze. Ubijeno je 3.880 ljudi i to na tri lokacije - ispričao je Pršić.
Kao zajedničku paralelu naveo je laži koje su neprijatelji koristili kao povod za stravične genocide.
- Niti je tu bio četnički odred, niti je tu bio partizanski odred, niti je tu bilo diverzije, ali ako želite da nešto iscenirate i izazovete problem to je lako. Ako bi smo našli uzrok, vojnici koji su stigli iz Mađarske, danima su obeležavali srpske kuće! Tačno su znali kako se pravi racija. Šta su radilii? Jedno vreme su besomučno ubijali ljude, tako su ih naterali da se zatvore u kuće, pa su ih na silu izvlačili i ubijali po mlinovima. Na Tisi su takođe ubijali i bacali ljude pod led, tek su u junu i julu mesecu nalazili leševe koje su tek tada pokopavali - rekao je.
Pršić je nazvao celu operaciju planskim etničkim čišćenjem.
- Neoprostiva greška istoričara i naučnika da mi o tome nismo istraživali i da se sve to skrajnulo, pa se tek 1980. godine istražuje - dodao je.
Pre nekoliko dana, konkretno, 22. januara 2023. godine održan je pomen Srbima nestalim tokom hrvatske akcije "Maslenica".
Štrbac je podstaknut ovim dešavanjima prvo objasnio kako je do svega došlo.
- Hrvatska je počela da se ujedinjuje na idejama Ante Pavelića i Srbi su hteli da ostanu zajedno sa drugim Srbima u ostatku SFRJ. Godine 1992. se Krajina, stavlja pod zaštitu UN i njihovim dolaskom počinje propast Srba i Republike Srpske Krajine. Oni se nisu ni rasporedili kada su Hrvati izveli prvu operaciju - rekao je i u nastavku objasnio:
- Ljudi su deportovani, odvedeni na ostrva u logore, ubijani, a u junu 1992. godine vrši se napad na Krajinu, Srbe takozvani "Miljevački plato" gde imamo 40 ubijenih Srba i treća akcija ova "Maslenica" koja je krenula drugi dan po Jovanjdanu, što je interesantno. Ja sam tamo bio u to vreme i pratio sve to. Bio sam u kriznom štabu i sve sam beležio, jer sam se pre počeo baviti posledicama rata - rekao je Štrbac.
Opisao je šta su bili ciljevi hrvatske strane u građanskom ratu na teritoriji bivše SFRJ.
- Naravno, njihov cilj je bio da etnički očiste svoju teritoriju, ono što nisu uspeli u Drugom svetskom ratu. Tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman je rekao da će njihov uspeh biti kada Srbe svedu na 3 procenta! - rekao je Štrbac.
Sagovornik voditeljke jutarnjeg programa Olje Lazarević nabrojao je silne žrtve povezanih akcija u toku samo godinu dana.
- Ta akcija je trajala godinu dana, do januara sledeće godine. U januaru 1994. godine na pravoslavnu novu godinu, teško je ranjen as, šampion bivše države Novica Čanović, koji je bio višestruki šampion u skoku uvis, on je došao sa grupom sportista da brani Srbe u Kotarima i "dobio" je snajper u oko, deportovan u Beograd gde je i umro - naveo je Štrbac.
Kako niko nije procesuiran za ove zločine u Hrvatskoj, Štrbac je podelio svoja očekivanja da srpska javnost može da uradi mnogo toga po ovom pitanju.
- Hrvati ovo neće uraditi, ono što očekujem je da bi srpsko pravosuđe moglo da uradi nešto po ovom pitanju - rekao je Štrbac.
Kurir.rs