Profesor Ilija Životić, sa Fakulteta za inženjerski menadžment (FIM), detaljno je analizirao bezbednosne izazove u svetu u ovoj godini. On je zaključio da će i 2023. godina biti godina sukoba i ratova umesto godina naučnih dostignuča I unapređenja životnih uslova stanovnika.
Osnova borbe protiv nasilnog ekstremizma ali I terorizma je mogućnost predviđanja i izrada kvalitetnih , politički nezavisnih analiza koje mogu poslužiti za organizovanje adekvatnih preventivnih mera.
Obrađeni podaci za 2022 godinu ai I prvi pristigli podaci u 2023 godini izgledaju zaista upozoravajuće iako se većina analitičara slaže da terorističke organizacije nemaju kapacitet za napade kakvi su bili 11. Septembra ili nekoliko godina kasnije u Parizu I Nici, pre svega zahvaljujući uništenju mreže ISIS I Al Kaide I njihovoj orjentaciji na drugačiji način ostvarivanja svojih mračnih ciljeva.
Udarima dronova SAD su uspele da obezglave ISIS I Al Kaidu u smislu da trenutno ne postoji jedan vrhovni vođa u tim organizacijama koji bi imao mogućnost da rukovodi njihovim ćelijama u različitim državama. Posledica toga je da trenutno imamo nekoliko organizacija baziranih na njihovim ideologijama u različitim državama bez evidentirane kordinacije u smislu izvođenja zajedničkih akcija prema zapadnim državama.
Pa odakle onda zabrinutost?
Pre svega iz činjenice da grupe koje predstavljaju ogranak Al Kaide u Maliju (Group for support of islam and muslim JNIM) svakodnevno izvode napade na vladine snage u kojima ginu desetine vladinih službenika I civila na dnevnom nivou. Takođe ova grupa redovno napada žandarmerijske stanice I konvoje I na taj način dolazi do novih vozila, oružja I opreme.
Po svemu do sada viđenom cilj ove grupe je da odseče prestonicu Malija Bamako od ostatka države I da onda izvođenjem napada u samom gradu stvori dodatni haos. Da ovo nije plod mašte potvrđuje činjenica da je ova grupa u prethodnih nekoliko meseci uspela da izvede nekoliko otmica stranih državljana u samom gradu čime je demonstrirala da već sada ima svoje tajne ćelije u njemu koje su spremne za izvođenje terorističkih napada.
Svoju snagu ova teroristička grupa pokazuje I na suprotnoj strani Malija gde su uspeli da nekoliko puta poraze pripadnike ISIS Sahara ( Islamic State Greater Sahara) uz primenu brutalnog nasilja prema lokalnom stanovništvu izazavši veliki talas izbeglica.
U svakom slučaju, bude li prestonica Malija pala u ruke terorista AlKaide to će biti podstrek ne samo ovoj grupi u Africi već I ostalim podružnicama AlKaide da pojačaju svoje delovanje ali će I stvoriti neki novi kalifat I neku novu tamnu snagu koja će verovatno imati želju I kapacitet da nastavi tamo gde su Bin Laden I Al Zavakiri stali kada se govori o napadima na zapadnu civilizaciju.
Somalija je takođe veoma ugrožena od strane terorističkih grupa. U njoj preovladavaju Al Šabab I ISIS koji su pre nekoliko dana napali vojnu bazu na samo 35 kilometara od glavnog grada I naneli ozbiljne gubitke vladinim snagama. Godišnji gubici vladinih snaga su tajna ali prema podacima UN u ovoj državi godišnje strada više od 1500 civila u terorističkim napadima što zbirno izaziva veliku zabrinutost ali I pokazuje izuzetnu ranjivost Somalije I slabu otpornost na delovanje terorističkih grupa.
Sa velikim problemima suočavaju se Malezija I Filipini. U Maleziji najveći problem predstavljaju povratnici iz ISIS I nedostatak kvalitetnih programa resocijalizacije za njih što ostavlja prostor da povratnici ponovo budu regrutovani u nekom trenutku jer su suočeni isključivo sa represivnim metodama.
Nažalost takav scenario se u Maleziji dešavao čak nekoliko puta jer su njeni stanovnici poslednjih 30 godina učestvovali na brojnim ratištima, između ostalog I na teritoriji BiH što samo potvrđuje činjenicu da se na deradikalizaciji I demotivisanju nije radilo.
Složenost situacije I greške sistema koji se oslanja samo na represiju prema onima koje nakon povratka sa stranih ratišta identifikuje vide se iz čnjenice da terorističke napade u Maleziji ne izvode povratnici sa stranih ratišta već sasvim druge osobe. Dakle radikalizacija I pored represivnih mera traje.
Filipinska armija je saopštila da je tokom 2022 eliminisala 2000 terorista ali podaci o tome da se radi na izgradnji društva koje ne pogoduje razvitku ovih grupa nažalost ne postoje. Za sada sve se svodi na antiterorističke akcije vojske I postoji bojazan da iako vojske Filipina I Malezije uspeju da unište grupe poput Abu Sayyaf Groupu ASG da će to biti kratkog daha odnosno da će loša situacija u društvu iznedriti neke druge ekstremiste I teroriste.
SAD I dalje izvode udare I specijalne operacije u Siriji I Iraku sa ciljem eliminacije I hvatanja novopostavljenih lidera terorističkih grupa što je taktika koja daje rezultate na prvi pogled.
Međutim ono što nedostaje to je prevencija. Potrebno je mnogo više raditi na stvaranju takvog društva u Siriji, Iraku, Libiji, Maliju, Somaliji I ostalim državama gde teroristi imaju pod kontrolom hiljade boraca I kvadratnih kilometara, društva bez korupcije, društva sa jednakim pravima za sve verske I religijske grupe. Jednostavno bez demokratije, vladavine prava i sa duboko podeljenim društvom ni jedna država ne može razviti otpornost na nasilni ekstremizam I terorizam.
Možda najugroženiji region sveta kada govorimo o uticaju terorističkih grupa je Sahel. Region Burkine Fasao, Malija I Nigera kojim vladaju mnogobrojne islamističke grupe. Svakako najugroženija je Burkina Fisao čija vlada kontroliše tek nešto više od polovine teritorije I suočava se sa čak 2 miliona izbeglica. Teško je proceniti ko u kom delu države ima kontrolu uzimajući u obzir I česte promene u samom vrhu drržave I snaga bezbednosti koje su pod velikim uticajem RF.
U Maliju terorističke grupe povezane sa Al Kaidom drže velike delove teritorije I čini se da ugovor centralnih vlasti sa Ruskom Wagner grupom nije doprineo stabilizaciji situacije, čak štaviše postoje indicije o kršenju ljudskih prava I Sloboda običnog stanovništva.
Nešto bolja situacija je u Nigeru čije vlasti su dosta uradile na integraciji parapolicijskih snaga u regularne trupe čime su izbegnuti scenariji ubijanja nevinih civila kao I narušavanja ljudskih prava. Dakle primetno je nastojanje za što boljim pozicioniranjem različitih militantnih I terorističkih grupa u ovom delu Afrike nakon što su se Francuzi povukli. Na delu je rat svih protiv svih uz obilato korišćenje dezinformacija I čestim menjanjem političkih I vojnih lidera što samo potvrđuje visok stepen nestabilnosti celog regiona.
Kada se radi o Evropi, rat u Ukrajini je pogodovao razvoju desničarskih grupa I snižavanju tolerancije prema migrantima iz trećih država. Najbolji primer je hapšenje grupe desno orjentisanih ekstremista u Nemačkoj koja je želela da sprovede nasilnu promene vlasti. Slične grupe su se aktivirale u gotovo svim državama Evrope bez izuzetka.
Takve grupe mogu predstavljati veliku opasnost po demokratski izabrane vlasti I lako mogu biti iskorišćene, motivsane I koordinisane od službi trećih država da naprave haos I budu iskorišćene za pokušaj urušavanja demokratskih načela EU. Iz tog razloga pojedinci i grupe sa ekstremnim stavovima zasigurno će privlačiti pažnju službi bezbednosti. Ovo je takođe I signal za mnogo ozbiljnije delovanje OCD koje su stub prevencije nasilnog ekstremizma koji vodi u terorizam.
Ono što raduje, to je da su bezbednosne agencije EU ipak ostale usresređene I na salafističke radikalne grupe . Nedavno je otkriven šef bezbednosti nekadašnje organizacije Al Nusra koja se utopila u ISIS I sada nosi naziv Hayat Tahrir al Shaam kako se skriva u selu blizu Roterdama u Holandiji. Ova akcija samo potvrđuje činjenicu da se među milionima izbeglih kriju neki od najvećih terorista I da je potrebna strategija kao prema nacistima nakon drugog svetskog rata da bi se razotkrili njihovi pravi identiteti I oni predali pravdi I tako sprečili neki novi napadi u Evropi.
Prava zabrinutost odnosi se na mogućnost izvođenja terorističkih napada na tlu Evrope opasnim materijama, hemijskim ili biološkim oružjem. Ovakav napad može izvesti pojedinac ili mala grupa, dakle jeftin je logistički a posledice mogu biti katastrofalne. Da se ne radi o scenariju za akcioni film nego o surovoj realnosti potvrđuju nam dva hapšenja u prethodnih desetak dana.
Prvo je na Londonskom aerodromu uhapšen muškarac u čijem prtljagu su nađeni tragovi uranijuma a zatim je Nemačka policija uhapsila jednu osobu koja je radila na proizvodnji ricina I cijanida sa ciljem da ih upotrebi za teroristički napad.
Iz prethodno navedenog, što nažalost predstavlja samo mali deo kritičnih tačaka na Planeti, može se zaključiti da će I 2023 godina biti godina sukoba I ratova umesto godina naučnih dostignuča I unapređenja životnih uslova stanovnika.
Kurir.rs