FAMOZNO SVETISLAV BASARA: DANI CRVENIH LINIJA
Ne znam kakva je situacija sa crvenim linijama u Visokom Mutlaku - moji insajderi ni mukajet, sve je strogo pov., al’ pretpostavljam da je u opozicionim mutlacima na snazi vanredno stanje. Zbog crvenih linija? Jok. Nego zbog iznalaženja mogućnosti da eventualno Visoko prekoračenje vrlo fleksibilnih crvenih linija iskoristi za Visoki Strmopizd.
Dovde je sve u redu, rad na strmopizdavanju vlasti je primarni posao svake opozicije, ali kakva god bila sudbina crvenih linija, šta god da se proizvede iz trenutnog zamešateljstva, do smene Visoke Vlasti može se doći samo preko dva putića. Ili 1. putićem izbora, ili 2. nasilnim putićem, takođe legitimnim pod uslovom da uspe. Međutim, naša opozicija uporno traži treći putić. U stvari, ne traži ga, nego strpljivo čeka neku neočekivanu silu koja će rešiti stvar.
Čudo jedno da jedan ovako pravoslavan narod tokom 800 godina autokefalnosti nije utuvio pouku Sv. Pavla da je „svaka vlast od Boga“. Sv. Pavle nije hteo da kaže da je svaka vlast dobra - sklon sam pomisliti da je svaku smatrao lošom - ali je hteo da kaže da svako dobije vlast po svojoj meri i zasluzi.
Iako je u mnogim stvarima izuzetak, Srbija je u pitanjima vlasti pravilo. Pisac hoće da kaže da srpsko društvo u ovom momentu svog dijalektičkog razvoja - koji se lako može protegnuti na decenije - naprosto ne može bolje. Ovo je limit, krajnji domet ovog društva, njegov zakon i proroci. Da nije tako, našlo bi se nekoliko političara spretnijih i sposobnijih organizatora od Visokog Vučića, kao što se vaktile jedan našao, pa je promptno streljan, uz pasivno saučesništvo tzv. demokratske javnosti.
U tom smislu, gde god crvene linije budu postavljene, bude li Kobni sporazum prihvaćen ili neprihvaćen, svejedno, ništa se neće promeniti, osim povremeno gaća i čarapa. Dok ih bude na lageru. Po svim smo parametrima prešli granicu posle koje je nemoguće ne lagati i ne mastiti, a još nemogućije misliti i delovati konstruktivno.
Jebali smo čvorka, a znamo da posle jebanja nema kajanja. Naše kolektivne oči su postale toliko zle da ne vide samo skupe cipele i satove nego i flašice vode koje koštaju osamdesetak RSD. Visoki Vučić je onomad savatan u skupim cipelama, zauzvrat je tabloid Alo savato desna leva muda, tj. pretendente na presto - Milica Zavetnica, Boškić Obradović i Miloš Jovanović in flagranti, u veleizdajničkoj konzumaciji hrvatske vode Jana.
I to je oglašeno na sva zvona. Očekujem da krle22, Bokan, Šešelj & Co izdajnike Knjaza Miloša najoštrije osude na televizorima Pink i Hepi. Cinik bi rekao da smo do ovih crvenih linija zapetljanih u tzv. mrtvački čvor dospeli tako što se tokom čemerne istorije prečesto nismo obazirali na civilizacijske crvene linije. A gde smo dospeli, neka vam kaže Manes Šperber: u društvenu stvarnost kao proizvodnju privida iz kojih proizilazi privid stvarnosti, a koja završava kao „stvarnost privida“. Eto tu smo došli. I to je naša crvena linija.