Mnogi zločini počinjeni na teritoriji Srbije uznemirili su javnost. Neki od njih su toliko surovi da se i godinama, ali i decenijama kasnije sa jezom govori o njima, a počinioci krvavih pirova služe dugogodišnje robije ili su presudili sami sebi. Monstrumi su u crno zavili mnoge porodice, ali i cela mesta u kojima su se desili zločini.
Jedan zločin zgrozio je i Srbiju i Italiju. Monstruozno ubistvo dogodilo se 16. avgusta 1990. godine u mestu Torjkjere di Ponteviko, u regiji Lombardija. Ljubiša Vrbanović zvani Manolo iz Kragujevca je sa saučesnikom iz Hrvatske Ivicom Bairićem, prilikom provale u vilu Viskardijevih ubio čitavu porodicu. Tada su ubili biznismena Đulijana Viskardija (57), njegovu suprugu Agnes (53), sina Lučana (27) i ćerku Mariju Frančesku (22).
Kako je bilo navedeno u italijanskoj optužnici, najpre je Bairić upao u kuću i brzo savladao porodicu Viskardi i vezao ih, a onda Vrbanoviću otključao vrata. Nastala je svađa, a Manolo je onda ubio svo četvoro Viskardijevih. Jedini koji je uspeo da preživi ovaj krvavi pir bio je Gvido (tada 28 godina), koji je u kući zatekao prizor koji nikada neće moći da zaboravi.
Ubica iz Kragujevca vrlo brzo je "pao", a suđenje u Italiji mu je prekinuto 1992. godine, tačnije Manolo je uspeo da pobegne. Suđenje je nastavljeno u našoj zemlji. Sudska presuda Dragomira Milojevića, kada je Vrbanović izdržao 12 godina zatvora, preinačena je na smrtnu kaznu streljanjem! Tek 2000. godine, dobio je 40 godina zatvora.
Gvido je 1996. godine prilikom prvostepenog postupka u Kragujevcu, uprkos pretnjama došao u Srbiju kako bi svedočio o masakru koji je preživeo.
- Bes koji osećam je isti kao i pre 25 godina. Morao sam ipak da progutam ono što mi je život servirao. Razboleo sam se od nemoći. Pokušao sam da živim sa bolom, a da ne opteretim bližnje. Sve zbog te životinje! Biće suđenja. Hoću da skinem taj teret sa mojih leđa - rekao je italijanskim medijima Gvido Viskardi.
Sa druge strane, Vrbanović je priznao da je s drugom iz Hrvatske, koji je u međuvremenu umro, išao u pljačku Viskaradijevih, ali je tvrdio da ih je pobio taj drug, nakon što mu je domaćin, kod koga je ranije dolazio poslom, prepoznao glas. Vrbanović je svojevremeno za jedan beogradski list izjavio da četrdesetogodišnju kaznu zatvora nije doživeo kao pomilovanje.
- Bolje metak u glavu i gotovo - rekao je.
Viskardijevi su zahtevali da se Vrbanoviću sudi u Italiji, odnosno u Breši. Vrlo brzo su dobili odgovor da je Ljubiša preminuo u zatvorskoj bolnici 11. marta 2014. godine, i to od karcinoma pluća. Kako su mediji preneli, on je svoje poslednje godine života proveo u Zabeli.
Međutim, italijanske vlasti a naročito Gvido Viskardi, sumnjaju u zvaničnu verziju Vrbanovićevog kraja, pa su nastavili da upitima Srbiji traže dodatne podatke o bolesti od koje je preminuo, ali i o lokaciji njegovog groba. Viskardi nije zadovoljan odgovor ministarstva pravde, koji naziva "nekompletnim".
- Želim da znam gde je njegovo telo. Za mene Manolo nije mrtav. Takvi ljudi ne umiru nikad. Želim da vidim zdravstvene kartone. Ne mogu da prihvatim ove odgovore. Potrebno mi je uverenje da se on nalazi u tom grobu, ili makar lokacija na kojoj je sahranjen. Neko je možda zaboravio na ovu situaciju, ali ja ne mogu, između ostalog i zbog poštovanja prema mojim roditeljima - rekao je Viskardi za italijanski "Il Đorno".
Od kako je porodica ubijena svake godine do danas na tom imanju se održava misa.
Kurir.rs/Srbija danas