FAMOZNO SVETISLAV BASARA: BARJAČENJE

Marina Lopičić

Veliki jevrejski pisac Isak Baševis Singer jednom je zgodom rekao: „Mi Jevreji stalno naričemo mrze nas, mrze nas, možda bi trebalo da se zapitamo koliko mi Jevreji doprinosimo tome da nas mrze.“ Kao mali pisac, malog naroda serbskog, moja će neznatnost danas svojim sunarodnicima postaviti isto pitanje: koliko sami radimo na tome da nas mrze.

Uzmimo najrecentniji primer. Nakon što je „naš Nole“ dobio meč na Australijan openu, otac najslavnijeg (i najuspešnijeg) Srbina Novaka Ðokovića pobedu je proslavio u mešovitom srpsko-rusko-bajkerskom društvu, sa sve carskim barjacima, zapandrčenim slovima Z i usklikom „Živela Rusija“.

Taj izliv „srpskog prkosa“ - iza koga, za razliku od ruskog, ne stoje brojne tenkovske divizije i pravoslavne atomske bombe - izazvao je (umereno) negativne reakcije australijske javnosti. AO, inače, ne dozvoljava nikakva kurčenja barjačenja na igralištu i tribinama, bez obzira na „predznak“ barjaka.

Na AO možeš ne učestvovati, ali ako učestvuješ, moraš poštovati pravila. Opštepoznato je, međutim, da za Srbe - pogotovo ako su moćni rendžeri - u Srbiji ne važe zakoni i pravila, ako ih uopšte i ima, ali u inostranstvima pravila i te kako važe. Za sve. Ne samo za Srbe.

Ali kad neki Srbin, negde u belom svetu, prekrši neki zakon ili neko pravilo, pa dobije po pičci, to se u Srbiji i srpskim zemljama ne doživljavao kao normalan sled stvari, nego kao „srbomržnja“ i „napad na Srbe“. Bezbroj je takvih primera. Jedan od mnogih je slučaj s prošlogodišnjeg AO, kad je Novak - po savetu lekara i farmaceuta Lupetačevića - uprkos izričitim propisima potegao nevakcinisan u Australiju, u koju nije pripušten, pa je još proveo nekoliko dana u nekom imigrantskom sabirnom centru.

Moja neznatnost se triput vakcinisala, ali nevakcinisanost ne smatra razlogom za moralnu paniku, smatra to neotuđivom slobodom izbora. Ali gde god da sam tokom epidemije putovao, uredno sam na đumrukanama podastirao potvrdu o vakcinisanosti. Da se nisam vakcinisao - što se lako moglo dogoditi da se nisam obavestio da na tzv. vakcinalnim punktovima nema gužvi (koje ne podnosim) - uzdržao bih se od bilo kakvih putovanja.

Ništa tih dana u Srbiji nije bilo normalnije od ideje da bi Australija morala da se posere na svoje (inače vrlo stroge) vakcinacijske propise, napravi presedan i Novaka pripusti na turnir, iako je nekoliko meseci pre toga ista ta Srbija apsila svoje građane na granicama i sudila im na online kadilucima.

Počev od rane mladosti, zaključno s nedavnom prošlošću, lično sam prisustvovao brojnim manifestacijama srpskog kurčenja i barjačenja po bližim i daljim inostranstvima i mogu reći da „nas“ (jebo ja nas) okolni svet mrzi mnogo manje nego što mi mrzimo njega - i ne propuštamo priliku da mu to stavimo na znanje - verovatno manje nego što zaslužujemo.