Nenad Savić nije imao ni punih 20 godina kad je kao regrut JNA mučki ubijen i zapaljen u Tuzlanskoj koloni. Ovaj mladić s Novog Beograda jedini je iz Srbije koji je stradao tog 15. maja 1992. i majka Dragana je posle tri decenije od smrti svog jedinca dočekala postavljanje obeležja na zid Mesne zajednice Savski kej u Bloku 70, pored kog svi prolaze i gde će ga svi videti.
Uz malu pomoć Kurira i onu veliku gradonačelnika Aleksandra Šapića i Opštine Novi Beograd, majčina poslednja želja je ostvarena.
Kurir je na 30. godišnjicu zločina u Tuzli, u kom su mučki poubijani i živi izgoreli vojnici JNA, mahom regruti koji su se u koloni po dogovoru povlačili iz kasarne, pisao o Nenadu. Za njegovu smrt i smrt još najmanje 58 ljudi, koliko ih je bilo po krivičnoj prijavi, a po nekim izvorima i čak 131, niko nije odgovarao. Kao da njihovi životi ništa ne vrede.
Od tada su Dragana Savić i njen suprug Rade živeli samo za jedno - da neko postavi spomen-ploču njihovom sinu na Novom Beogradu, da se zna, vidi, da se podseti na to da je jedan mladi život ugašen u Tuzlanskoj koloni i da je to bio Nenad. Rade, nažalost, to nije dočekao, preminuo je prošle godine.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je, pošto mu je Kurir pokazao tekst o Nenadu i tome da majka živi samo za jedno, bez trunke razmišljanja rekao da taj momak zaslužuje obeležje u ovom gradu. A Gradska opština Novi Beograd ga je uradila i postavila na zgradu Mesne zajednici Savski kej u Bloku 70. Majka Dragana je želela da i ona učestvuje u postavljanju obeležja za svog jedinca, pa je insistirala da finansira izradu slike. Ona zahvaljuje i gradonačelniku Šapiću i Opštini Novi Beograd što joj je poslednja želja uslišena.
Inače, ponegde na spisku žrtava stoji da je jedan vojnik bio iz Zemuna (a ponegde da je taj isti čovek bio iz okoline Tuzle). Kurir je ustanovio da je taj čovek samo rođen u Zemunu i da nikada nije živeo u Beogradu, već u BiH, tako da je Nenad jedina žrtva iz Beograda, pa i Srbije.
Kurir.rs/J. S. S.