FAMOZNO SVETISLAV BASARA: GRDNA SUDILIŠTA
Izgleda da je Njegoš - iliti „cetinjski jasnovidac“, kako ga je trogatelno nazvao Amfilohije - doista bio prozorljiv jer je Kosovo postalo grdno sudilište. Ali ni ovozemaljska sudilišta u Crnoj Gori, Srbiji i srpskim zemljama nisu manje grdna, a povremeno zaliče i na teatar apsurda.
Naša današnja tema je sudski slučaj koji kao da je prepisan iz nekog komada Ežena Joneska. Ovako je to bilo. Kad je ono Porfirije dolazio u CG da izvrši desant na ustoličenje, u CG je doleteo helikopterom koji je sleteo na mesto nepredviđeno zakonima o vazdušnom saobraćaju i pograničnim procedurama, ako se ti zakoni tako zovu.
Svejedno, zvali se zakoni tako ili drugačije, poslovična složna braća 2% ne jebu granice, a još manje procedure i zakone. Složna braća smatraju da je Porfirije doleteo „svoj na svoje“ i da zemaljski zakoni ne važe za nebeska bića. I sve bi to prekrili ruzmarin, snegovi i šaš - kao što su na kraju i prekrili - da neki nesložni brat, „Crnogorac iz Titovog Jajca“ (opet jasnovidac Amfilohije) nije presavio tabak i nadležnom kadiluku utužio, ne, naravno, Porfirija - on je iznad zakona - nego službena lica koja nisu postupila po zakonu države čiji su službenici.
Nadležni podgorički kadiluk se našao na tihoj žeravici. Nezgodno, kužite, stari moji. Jesu kadiluku dragi zakoni, ali mu je Porfirije draži, pa je - da bi izbegao eventualne neprijatnosti - kadiluk pronašao rupu u zakonu koja zaslužuje mesto u Ginisovoj knjizi pravosudnih besmislica. Opreznim uvidom u dokumentaciju kadiluk je ustanovio da inkriminisanog dana u CG nije ušao nikakav patrijarh Porfirije, da je evidentiran samo ulazak izvesnog građanina Prvoslava Perića i odbacio tužbu.
Mislite li da je naše grdno sudilište apsurda nešto bolje? Ako tako mislite, varate se. Nije. Znam jedan sudski slučaj bliži poetici Ežena Joneska od naprednavedenog, podgoričkog. Evo ga. Pre, da kažemo petnaestak godina jedan moj drug - koji ne voli da se pominje u novinama - potegne pa utuži velikog legalistu Koštunicu zbog masnih laži, bljuvotina i kleveta kojima ga je obasulo tadašnje Najviše Mesto.
Nadležni beogradski kadija se našao na ljutoj žeravici. Kako da sudi (ili, daleko bilo, osudi) čoveka koji ga je instalirao u kadiluk po partijskoj liniji. Ne ide, brate. S druge strane, da ne bi dovodio kadiju u neprijatnu situaciju, a uviđavan, kakav je, veliki legalista se mesecima, koji su se protegli na godine, nije pojavljivao pred licem pravde.
Kad se na neodustajnu insistenciju pomenutog tužitelja veliki legalista konačno pojavio na sudu - i zakleo se da će govoriti istinu i samo istinu (tako mu pomogao Bog) - legalista je izjavio da bljuvotine, laži i klevete kojima je obasuo tužitelja nisu njegovo mišljenje, nego da je samo preneo mišljenje N. N. autora koje je slučajno čuo na radiju (Dojče vele, čini mi se).
I - šta? Kadija momentalno odbacuje tužbu. Prenošenje abrova nije kažnjivo. Primedbu tužiteljevog advokata da je legalista klevete i bulažnejnja izgovorio 12, a da je emisija na koju se pozvao emitovana 24. aprila, sud nije uvažio.