Za vreme hodočašća po svetoj srpskoj zemlji - Kosovu i Metohiji biciklista iz Kraljeva Dragan Šibalić posetio je Gnjilane, u kojem sada živi pedesetak Srba, a nekada ih je bilo 15.000.
"Vozikajući se gradskim ulicama gledajući levo-desno mogao se samo čuti albanski jezik. Pažnju mi privlače i spomenici albanskim teroristima na svakom koraku", kaže Šibalić.
Spomenika kneza Lazara koji je krasio centar grada više nema. Nestao je. I mnogo toga drugog.
"Nije to više onaj grad u kojem je nekada živelo 15.000 Srba. Prolazim nekadašnjom ulicom Stojadina Trajića, koja je sada dobila ime po Madlen Olbrajt. U jednoj sporednoj i zavučenoj uličici primećujem ljude kako na improvizovanim tezgama, ali i na betonu, prodaju raznorazne prehrambene proizvode i cigarete. Podsetilo me je to na devedesete godine prošlog veka. Zaustavljam se na kratko da napravim neku sliku. I taman kada sam hteo krenuti kroz tu gužvu primećujem krst na kraju ulice. Gurajući bicikl pored sebe, probio sam se kroz tu gužvu i došao do kapije crkve. Otvorio sam je ali jedna metalna šina mi je otežavala da proguram bicikl. Jedan slučajni prolaznik mi je bez reči pomogao da bicikl uguram unutar crkvene porte. Bicikl naslanjam na klupu. Primećujem jednog čoveka nedaleko koji se šetkao pa mu kažem: 'Pomoz Bog!', a on odgovori 'Bog ti pomogao!", priča Dragan Šibalić, svetski biciklista.
Dragan je upoznao crkvenjaka Gorana Cvetkovića. Obišao je velelepnu crkvu Svetog Nikole i upalio sveće. Podignuta je 1861. godine na temeljima stare crkve, koja se pominje još 1342. godine u povelji Cara Dušana. Danas ova crkva je stecište Srba iz Kosovskog Pomoravlja.
"U samom gradu ostalo je još desetak srpskih porodica. Crkva se iz godine u godinu obnavlja s obzirom na to da je 2004. oštećena. Pored nje i osnovna škola sa 10 đaka. Goran me zove da svratim na čaj i sok, ali i da se ugrejem pošto je bilo hladno vreme. Posedeo sam nekih sat vremena i popričao sa njim. Kažem mu ja: 'Ala su dobri ovi Albanci, jedan mi je pomogao da unesem bicikl u crkvu', a on mi odgovara:
To ti je neko od Srba pomogao. Taj pijac što si video ispred, to su Srbi iz okolnih sela, ali i iz grada koji se tu okupljaju utorkom i subotom i prodaju domaće proizvode. Pa mi kaže: 'Ova crkva, pijaca, škola i kafana, sve je tu u jednoj ulici. Eto šta je ostalo od nekadašnjeg Gnjilana".
Tih pedesetak Srba koji su ostali da žive u Gnjilanu su svetli primer kako se istrajava u veri uprkos progonu.
Dragan se pozdravimo sa domaćinima, a zatim nastavio kroz srpsku ulicu, zaustavio se kod škole da je slika.
"Iznenada je usledio pravi šok za mene. Jedan čovek u bradici i brkčićima, koji me je podsećao na pravog đavola, povika: 'Šta to radiš, šta to slikaš'? Nisam stigao ništa ni da mu odgovorim, a on je nastavio oštrim tonom: 'Ko si ti? Dođi ovamo, dođi'... Nakostrešio se, prišao mi i uhvatio me za ruku. Ja mu objašnjavam da obilazim manastire i crve, a on meni: 'Ajde, ajde ovamo... Ostavi tu bicikl, ostavi'. Ušli smo u školsko dvorište iza jedne zgrade ali od bicikla se odvajao nisam. Pitam ga: 'Šta oćeš, u čemu je problem?', a on će meni: 'Otkud ja znam ko si ti, možda si neki špijun. Ajde pričaj ko si, šta si'... Kada sam mu ispričao odakle dolazim i gde sam sve bio malo se primirio. Na kraju mi kaže: 'Dalje zapamti šta ti kažem, samo spavaj po crkvama i selima gde ima Srba. Nemoj da se igraš"...
Šibalić je napravio još neki krug po gradskim ulicama, a onda produžio dalje na svom hodočašću po svetoj srpskoj zemlji - Kosovu i Metohiji.
(Kurir.rs/Ž.M.)