En-Elizabet Hagen (68) bila je udata za jednog od najbogatijih muškaraca u Norveškoj. Ali pre četiri godine je nestala, a policija još uvek nema tragove koji mogu da dovedu do nje. Cela zemlja je od tada opsednuta ovim slučajem.
Sve je počelo 6. decembra 2018. godine, kada je 29-godišnji Ole Henrik Golf izašao iz aviona u Oslu. On se vraćao sa startap konferencije u Helsinkiju, gde su osnivači kompanija iz celog sveta upravo proveli dva dana razgovarajući o svojim projektima. On je silazio niz stepenice koje vode iz aviona nameravajući da nastavi do hodnika za dolaske kada ga zaustavila žena.
„Vi ste Ole Henrik Golf?“
Kada je rekao da jeste, žena se predstavlja kao policajac i zamolila ga da je prati, prenosi Špigel.
Mladi osnivač tehnološke kompanije se nije opirao jer je smatrao da nema šta da krije. Ali bilo je čudno, kaže, kada su ga ukrcali u policijski auto, a da mu nije rečeno zašto. Na putu do stanice, policajci mu takođe ne daju nikakve informacije o tome zašto je priveden.
„Duboko u sebi, znao sam da to ne može biti o meni. Nisam prekršio nijedan zakon. Ali o čemu se radi?“, kaže Golf danas, četiri godine kasnije.
Ole Henrik Golf tada nije sumnjao da je umešan u jedan od najmisterioznijih zločina u Norveškoj. Zločin o kome do tog trenutka nije čuo ni reč – a koji je i danas neizbrisivo vezan za njegovo ime.
Žena je nestala 31. oktobra 2018. u Lorenskog, gradu istočno od Osla. Njeno ime je En-Elizabet Hagen, i bila je i izuzetno normalna i izuzetno jedinstvena u isto vreme.
Živela u jednoj porodičnoj kući u mirnom stambenom delu. Tada je imala 68 godina, majka troje dece.
Jedinstveno u slučaju En-Elizabet Hagen je to što je bila udata za jednog od najbogatijih ljudi u Norveškoj. Tom Hagen ima skromno poreklo, ali je osnivač elektro kompanije i, prema procenama, u karijeri je zaradio nekoliko stotina miliona evra.
Devet miliona evra u kriptovaluti
U 9 sati ujutro 31. oktobra 2018. Tom Hagen je napustio kuću koja se nalazi u ulici Sloraveien 4 u Lorenskog i odvezao se na posao. Kada se vratio kući u 13:30, njegova žena je nestala. Na stolici u hodniku pronašao je zahtev za otkupninu u kojoj je zahtevano da se prebaci 9 miliona evra u kriptovaluti – inače će mu žena biti ubijena. Hagen je pozvao policiju.
U narednim mesecima, policija je učinila sve što je mogla da pronađe ženu. Pretražili su jezero ispred porodične kuće i kanalizaciju ispod njega. Analizirali su poruku o otkupnini koju su ostavili kidnaperi i postavili 3-D model mesta zločina. Forenzički je pregledan svaki centimetar kuće. Tom Hagen je čak prebacio 1,3 miliona evra pretpostavljenim kidnaperima preko kripto platforme, zahtevajući znak života od svoje žene pre nego što je poslao ostatak. Ali mesto boravka En-Elizabet Hagen ostalo je nepoznato.
Policija sada veruje da je ona mrtva. Ali ko ju je ubio? I zašto? To su pitanja koja postavlja čitava Norveška.
Retko kada je krivični slučaj okupirao naciju u meri u kojoj je ovaj nestanak. O zločinu je napisano na stotine članaka, postoje knjige o njemu, a Netfliks je čak proizveo i seriju o misteriji. Interesovanje je toliko veliko da je Njujork tajms to nazvao „nacionalnom opsesijom“.
„Ljudi pričaju o tome za svojim kuhinjskim stolovima, u kafićima, za večerom. Svi se pitaju: Šta se dogodilo u Lorenskog 31. oktobra 2018.?“, kaže Sven Harald Bruras, penzionisani profesor.
„Mora da se počinilac dovezao ovamo“, kaže Adne Husbi Sandnes. On i njegov kolega Gordon Anderson stoje na neasfaltiranom putu u Lorenskog, gradu u kojem je živela En-Elizabet Hagen. Levo je malo jezero koje odražava zimsko sivilo. Desno je gomila drveća. Zemljani put vodi oko 140 metara tačno između njih i vodi direktno do kuće porodice Hagen.
Sandnes i Anderson su se kretali ovim putem nekoliko puta. Kao kriminalni reporteri za novine Verdens Gang, poznatije kao VD, godinama su izveštavali o nestanku En-Elizabet.
„Ponekad bismo pisali priču o njoj dnevno. Povremeno sam radio na ovoj priči danonoćno“, kaže Anderson.
Dok šetaju putem, dvojica novinara pričaju o tome kako se zločin 31. oktobra 2018. godine mogao odvijati. Automobil je vozio uzanim putem, zaustavljajući se malo pre kuće Hagenovih. Zatim su izvršilac ili izvršioci ušli u zgradu i odveli ženu sa sobom – iako je nejasno da li je bila živa ili mrtva. Iako je Tom Hagen multimilioner, porodica živi u neupadljivoj kući sa popločanim krovom, drvenom ogradom i živom ogradom da odvrati radoznale poglede. Kada je En-Elizabet nestala, kuća nije bila zaštićena ni ogradama ni kamerama – i to se očigledno od tada nije promenilo. Još uvek možete samo da uđete u prilaz Hagenovih i pozvonite na vrata. Novinari se zaustavljaju nekoliko metara ispred Sloraveien 4.
„Tamo je kupatilo“, kaže Sandnes, pokazujući na prozor u prizemlju. Policija je pronašla tragove u kupatilu i verovatno je mesto gde je milionerova žena upoznala svoje ubice. „Ali još uvek ne znamo ko je on bio ili šta joj se posle dogodilo“, kaže Sandnes, frustrirano odmahujući glavom. „Četiri godine nakon zločina, mi smo skoro isto toliko pametni kao i prvog dana“.
Da li je to zaista bila kidnapovanje?
U nedeljama nakon nestanka, policija je pokrenula potragu za nepoznatim kidnaperom. Oni su tretirali slučaj kao da je život En-Elizabeth u pitanju, uključujući i potpunu tišinu o istrazi. Komšije su ispitane pod navodnim izgovorom, a istražitelji su koristili neobeležene automobile sa lažnim registarskim tablicama dok su se vozili do Lorenskog. Bili su duboko zabrinuti da su otmičari možda držali kuću pod nadzorom i da bi mogli ubiti En-Elizabet Hagen ako shvate da je policija umešana, prenosi Špigel.
Ali što je vreme više prolazilo, ponašanje očiglednih ucenjivača postajalo je čudnije. Tražili su milionske otkupnine, ali nisu se trudili da dođu do novca. Retko su stupali u kontakt i sporo su odgovarali na poruke, čak su i ćutali nakon što je Tom Hagen prebacio početni iznos.
„Njihovo ponašanje nije imalo smisla. Činilo se kao da ne žele ni novac za otkupninu“, kaže reporter VG Gordon Andersen.
Policiji je mesto zločina u kući u Sloraveien 4 delovalo čudno. Istražitelji nisu našli nikakve tragove. Zaista, jedini vredni potencijalni dokazi su pismo otkupnine i otisak stopala sa cipele veličine 45. Policija još uvek ne zna kome bi to moglo da pripada.
Kuća nije pokazivala jasne indikacije da je u nju provaljeno, a nije bilo ni znakova borbe, niti je ikada pronađen bilo kakav DNK. Komšije nisu uspele da se sete ničega sumnjivog. Kako je moguće da žena nestane bez traga?
„To je bila misterija za istražitelje“, kaže novinar Gordon Anderson.
Umesto tragova o tome ko bi mogao da stoji iza otmice, policija je pronašla nešto drugo u kući Hagenovih: papire za razvod, koje je potpisala En-Elizabet. Očigledno je razmišljala da napusti muža. Istražitelji su pronašli i nešto drugo: dokaz da se Tom Hagen sastao sa kripto ekspertom u leto 2018. godine, nekoliko meseci pre nego što je njegova žena nestala. Da li je slučajno njeni kidnaperi kasnije tražili plaćanje u kriptovaluti? Norveška policija ne misli tako.
Tom Hagen je 28. aprila 2020. godine, godinu i po nakon nestanka njegove žene uhapšen. Istražitelji su poverovali da njegova žena zaista nikada nije bila kidnapovana i da je zahtev za otkupninu samo trebalo da ih pošalje na pogrešan put.
Motiv ali bez dokaza
Bio je to spektakularan preokret u slučaju i naizgled svi mediji u zemlji izveštavali su o hapšenju. Ali ubrzo je postalo jasno da policija ima vrlo malo dokaza. Nije bilo tela i Hagen je imao alibi za jutro 31. oktobra 2018: Bio je na poslu. Moguće je da je imao pomoć ili da je ugovorio nekoga da izvrši ubistvo u njegovo ime. Ali ko ili kako – u policiji nisu mogli da kažu.
„Sve indicije ukazuju u pravcu Toma Hagena. Imao je motiv. Da su se razveli, njegova žena bi verovatno dobila mnogo novca. Ali motiv nije dokaz. I tako je to video i sudija“, kaže novinar VG Sandnes.
Tom Hagen proveo je nekoliko dana u istražnom pritvoru, ali je sud ubrzo naložio da bude pušten. Zvanično, Tom Hagen je i dalje osumnjičen u slučaju, ali optužnica protiv njega nikada nije podignuta. Za njega se bez ograničenja primenjuje pretpostavka nevinosti.
Hagen je slobodan čovek koji nastavlja da radi i još uvek živi u kući u ulici u kojoj je nestala njegova žena. Prema izveštajima medija, on i dalje insistira da nema nikakve veze sa nestankom svoje supruge. Njegov advokat nije odgovorio na upit DER Špigla.
Prošlo je više od četiri godine otkako je En-Elizabet poslednji put viđena. A Norvežani se sve to vreme pitaju: da li je Tom Hagen briljantan kriminalac koji je počinio savršen zločin? Ili je on žrtva pravosuđa koje ne samo da je izgubilo ženu, već ga sada nepravedno goni policija?
Poslednje četiri godine specijalna komisija prati svaki trag u slučaju, ma koliko mali. Kuća Toma Hagena je prisluškivana, njegov automobil praćen GPS-om. Policija je više puta analizirala sve važne dokaze, a policija je čak dodelila i prikrivenog službenika za slučaj.
Digitalna staza
Tako dolazimo do čoveka sa početka priče Ole Henrika Golfa. Njegov identitet su očigledno koristili oni koji su odgovorni za otmicu En-Elizabeth Hagen.
Kada je policajka presrela mladog osnivača startapa na aerodromu u Oslu, En-Elizabet se vodila kao nestala oko pet nedelja. Javnost i dalje ništa nije znala, a istražitelji su taj slučaj i dalje držali u tajnosti. Tokom tih prvih nedelja još uvek su verovali da se bave slučajem otmice i nisu želeli da urade ništa što bi moglo da ugrozi život žene.
Golf je sa aerodroma odveden u policijsku stanicu u Oslu, gde ga je policajac zamolio da sedne u prostoriju koju pažljivo prati video. Ispitivanje je počelo sasvim bezazleno: kakav je bio njegov život? Ko su mu bili prijatelji? Mladić im je rekao da je nekada radio u reklamnoj industriji i kao dizajner i izveštavao o svojim putovanjima u inostranstvo u Peking i Bukurešt.
„Ali policija je ubrzo počela da se raspituje o kriptovalutama. Jedino što bi mi rekli je da je to pitanje života i smrti. Ali nisu mi rekli šta imam s tim.“
Pitanja koja mu je postavljala policija u Oslu brzo su postala tehničke prirode. Šta Golf zna o toj i toj digitalnoj valuti? Kako oni rade? Golf je spremno odgovarao na njihova pitanja, iako nije znao zašto su toliko zainteresovani.
„Jedino što bi mi rekli je da je to pitanje života i smrti“, priseća se Golf. „Ali nisu mi rekli šta imam s tim.“
Na kraju, Golf je proveo šest ili sedam sati odgovarajući na pitanja u policijskoj stanici pre nego što mu je dozvoljeno da ode. Rezervisali su mu hotelsku sobu i novi let za Mandal u južnoj Norveškoj, gde živi. Kasnije su mu oduzeli hard disk i laptop. Ali onda, kaže Golf, nekoliko nedelja nije čuo ništa više od istražitelja.
Početkom januara 2019. godine, norveška policija je izašla u javnost sa otmicom, a slučaj je dospeo na naslovne strane širom zemlje i u specijalnim televizijskim izveštajima. Kao i većina ljudi u Norveškoj, Golf je bio fasciniran zločinom.
„Pročitao sam sve što sam mogao o tome“, kaže on danas, četiri godine kasnije, tokom sastanka u njegovoj kancelariji u Mandalu. I u nekom trenutku je naišao na svoje ime u članku o slučaju: Ole Henrik Golf.
U pripremi zločina, uspostavljeni su nalozi u kripto indeksima – platformama na kojima se trguje digitalnim valutama. Počinilac ili izvršioci bi kasnije koristili račune za komunikaciju sa Tomom Hagenom. Za postavljanje takvog naloga neophodna je adresa e-pošte – a pretpostavljene ubice En-Elizabet Hagen su koristile adresu e-pošte ohgolf@mail.com. Ime koje su uneli: „Ole Henrik Golf“.
Adresa e-pošte nije postojala pre nego što je korišćena za otvaranje kripto indeksnog naloga – neko ga je kreirao specijalno za tu svrhu. Ali policija je sigurna da to nije uradio Golf. Neko drugi je koristio njegov identitet.
Zašto je izabran?
Od tada je postalo jasno da je Golfov pasoš pre nekog vremena kopiran i prodat na darknetu, onom delu interneta kome nije lako pristupiti onima koji ne poznaju digitalnu tehniku. Možda je hotelski radnik skenirao njegov dokument kada je Golf putovao Azijom pre nekoliko godina, a zatim ga ponudio na prodaju na darknetu, koji je domaćin cvetanja trgovine falsifikovanim ili ukradenim dokumentima. Moguće je kupiti bezbroj identiteta i koristiti ih za počinjenje zločina. Ali zašto su počinioci izabrali Golfa?
„Možda je to bilo samo slučajno“, kaže on danas. „Možda im je samo trebao Norvežanin“.
Ipak, postoji jedan prilično čudan detalj. Počinilac ili izvršioci su koristili adresu ulice kada su pripremali svoj zločin. U jednom kripto indeksu koristili su adresu Store Elvegate 16A, zgradu u kojoj se nalazi kancelarija Golfa. Da bi pronašli adresu, morali su posebno da je traže na internetu.
Kurir.rs/Nova