Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić izjavila je da Srbija treba da zabrani izvoz genetskog materijala. - Znate da su Rusi svojevremeno zabranili izvoz genetskog materijala, mislim da i mi to treba da uradimo - rekla je Grujičićeva za TV Hepi i dodala da bi zaštita podataka u oblasti zdravstva trebalo da bude mnogo bolja, te da je održan čitav niz sastanaka u vezi s tim.
- Naši podaci moraju biti samo naši - istakla je Grujičićeva bez dodatnih objašnjenja.
Prof. dr Vladimir Jakovljević, dekan Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, pretpostavlja da je ministarka mislila na matične ćelije, koje se uzimaju iz pupčanika, a koje neki roditelji daju na čuvanje inostranim bankama matičnih ćelija. Srbija već godinama čeka na javnu, državnu banku matičnih ćelija, tačnije Centar za matične ćelije, čija je gradnja u Kragujevcu počela još 2016. Dr Jakovljević se nada da će za godinu i po dana biti i završen.
- Ta banka matičnih ćelija ima pretenziju da bude prva nacionalna, javna banka matičnih ćelija u kojoj će roditelji moći dobrovoljno da ostavljaju matične ćelije svoje tek rođene dece. Ovo što danas imate nisu banke, nego firme koje za strane banke deponuju te matične ćelije negde u svetu. I te banke raspolažu našim genetskim materijalom, a da li su i kako moguće zloupotrebe, to je druga stvar. Zalažem se da naš genetski materijal primarno bude u našoj zemlji, da se zna šta se s njim radi, da bude na raspolaganju našem građanstvu, ako zatreba za lečenje neke retke bolesti. I važno je da iza toga stoji država. To vam je kao da li vas čuva naša vojska ili tuđa vojska - kaže za Kurir prof. Jakovljević.
Dodaje da je važno da kada počene s radom državna banka matičnih ćelija, budemo umreženi i s međunarodnim centrima i razmenjujemo materijal radi pomoći kod lečenja retkih bolesti, a sve da bude u skladu sa zakonskim propisima.
U Srbiji je, prema podacima Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja, osam zastupnika/distributera matičnih ćelija, koje se čuvaju u Nemačkoj, Švajcarskoj, Britaniji, Grčkoj i Sloveniji. Čuvanje ćelija deteta u jednoj od tih banaka na 20 godina je bezmalo 1.900 evra, može i na rate do četiri godine, dok 50 godina čuvanja košta skoro 2.700 evra. Da bi privukle klijente, banke nude i popuste za rano potpisivanje ugovora, i po 15 godina gratis čuvanja, pa i spavaćice u paketu.
Za svaki pojedinačni slučaj izvoza potrebna je saglasnost ministra zdravlja, a u zahtevu, između ostalog, mora da bude navedeno i preko kog graničnog prelaza će uzorak krvi biti izvezen.
Kurir.rs/J. S. S.