PAKAO Rudnik kobalta u Kongu jedno od NAJUŽASNIJIH mesta na planeti - otrovnu rudu potrebnu za rad mobilnih telefona kopaju i DECA
Već godinama, velike tehnološke kompanije kao što su Apple i Tesla uveravaju kupce svojih sjajnih prodavnica i izložbenih salona da se sva njihova roba proizvodi i prodaje etički.
Ali nova serija slika snimljenih iz rudnika u Demokratskoj Republici Kongo, gde se 90 odsto svetskog kobalta kopa i koristi za proizvodnju baterija koje napajaju naše živote zasnovane na tehnologiji, postavlja neprijatna pitanja.
Kobalt je hemijski element koji se nalazi u skoro svakom tehničkom uređaju koji koristi litijumsku bateriju na tržištu danas – pametnom telefonu, tabletu ili laptopu je potrebno nekoliko grama toga, dok je za električno vozilo potrebno 10 kg.
Epl, Majkrosoft, Gugl, Tesla i drugi tehnološki giganti tvrde da insistiraju na visokim standardima nabavke kobalta i tvrde da trguju samo sa onim rafinerijama koje se pridržavaju etičkog kodeksa.
Međutim, fotografije snimljene u nekim od najvećih afričkih rudnika kobalta, gde mnogi dobavljači nabavljaju svoje sirovine, govore drugu priču.
Bosonoga deca prekrivena hemikalijama provode ceo dan razbijajući kamenje u potrazi za dragocenim elementom za samo dva dolara dnevno, a iscrpljene majke sa malom decom na leđima prebiru kamen u potrazi za kobaltom.
Mnogo potresnih fotografija poslednjih godina je napravio Sidart Kara u regionu Katanga i objavio u svojoj novoj knjizi „Kobalt crveno: Kako krv Konga napaja naš svet“.
Knjiga sa zastrašujućim detaljima opisuje kako zaista izgleda potraga zapadnih zemalja za kobaltom i razarajući efekat koji ima na porodicu u Africi.
Govoreći za Dejli mejl uoči objavljivanja svoje knjige, Kara, predavač na Harvardovoj školi za menadžment, kaže da njegovo istraživanje potvrđuje da ne možete verovati uveravanjima velikih kompanija.
"Kobalt traže neki od najsiromašnijih ljudi na svetu. Moralni sat je vraćen sve do kolonijalnih vremena. Ovaj težak posao rade za dva dolara dnevno, a ta mizerna plata za njih znači razliku između da li jedu tog dana ili ne, tako da nemaju opciju da odbiju posao“, kaže Kara.
Iznenadna potražnja za zelenim vozilima, ironično podstaknuta svešću o potrebi zaštite životne sredine, ima katastrofalan efekat na Kongo. „Kupovina električnog vozila bi trebalo da bude zelen izbor. Ali nije zeleno za sve“, kaže Kara.
U kombinaciji sa trenutnim problemom prenatrpanosti, neregulisani rudnici samo povećavaju opasnost od toksičnosti kobalta. Dugotrajno izlaganje kobaltu može dovesti do razvoja plućnih bolesti i gluvoće, kaže Kara, koja je provela godine istražujući tu temu u Kongu, kao i brojne slučajeve urođenih mana kod novorođenčadi i raznih oblika raka.
„Ovo su krvavi dijamanti umnoženi hiljadu puta, jer barem dijamanti nisu otrovni“, kaže Kara. „Osim toga, kupite dijamant jednom ili možda dvaput u životu, dok s druge strane, ljudi u zapadnom svetu ne mogu da funkcionišu 24 sata bez elektronskih uređaja koji se oslanjaju na kobalt“, kaže Kara.
Među njegovim fotografijama je i jedna koja prikazuje dvoje dece, prekrivenih toksičnim hemikalijama za rudarstvo, kako razbijaju stene u potrazi za kobaltom. Deca nisu starija od sedam ili osam godina.
(Kurir.rs/KIlix.ba)