Otac glumca Nebojše Glogovca protojerej-stavrofor Milovan Glogovac otvorio je dušu gotovo pet godina nakon prerane smrti sina, koji je preminuo u 49. godini posle kraće bolesti, i otkrio da snagu da podnese bol i tugu, koji ne prolaze, pronalazi u veri.
On je u emisiji ,"Dok anđeli spavaju" ispričao da mu nisu dozvolili da na sinovljev grob postavi krst na mestu gde je sahranjen, u Aleji zaslužnih građana, što mu je posebno teško palo jer je Nebojša bio vernik i suštinski vezan za Crkvu.
Međutim, otac Milovan od ideje da postavi versko obeležje na Nebojšin grob ne odustaje ni danas iako su dva krsta već nestala s Glogovčeve večne kuće.
- Dan posle sahrane, kad smo došli na grob, bilo je mnogo cveća i venaca, kao i drveni krst. Nije ga bilo kad sam došao sledeći put. Objasnili su mi da su ga stavili ispod ploče jer u Aleji zaslužnih građana nije predviđeno da stoje verska obeležja. Ne pitajući nikoga, otišao sam u jednu livnicu i napravio krst od bronze, koji je doskora stajao. Da li su ga sklonili ili ga je neko ukrao, ne znam. Nameravam da stavim kameni krst, mora da stoji versko obeležje - poručio je protojerej-stavrofor i dodao:
- Nema dana da na njegovom grobu ne zateknem cvet. Imao je očigledno mnogo poštovalaca. Ploča je uvek sređena, obrisana, nekoliko sveća gori. Drago mi je zbog toga. Tokom razgovora s Marinom Rajević Savić Milovan je priznao da nije baš uvek bio potpuno svestan Nebojšinog talenta.
- On je za porodicu predstavljao, pre svega, figuru sina, brata, supruga i oca. Taj deo njegove ličnosti za nas je bio vrlo interesantan, a što se tiče umetničke vrednosti to su drugi procenjivali. Verovatno mi ne bismo mogli da budemo objektivni zbog osećaja da je to naše dete.
Da je stvarno vrhunski glumac, shvatio sam kad je na Filmskom festivalu u Puli dobio nagradu za najboju mušku ulogu u filmu ,"Ustav Republike Hrvatske" iako je pre toga igrao Dražu Mihailovića - rekao je s roditeljskim ponosom i prisetio se kako je imao veliku želju da sin krene njegovim stopama, da kao i on postane svešteno lice, ali da se Glogi ipak opredelio za glumu.
- Gluma je specifičan posao i svakako nam je bilo stalo da pokaže prave rezultate. Kada je krenuo tim putem, imali smo jedan drugačiji razgovor. Nebojša je prvo upisao psihologiju. Jedan od profesora Braća Ognjanović šalio se da je on od, Nebojše napravio glumca jer ga je dva puta oborio. Kad je video da tu treba da se zapne, da se radi, odlučio je da pređe na glumu. Rekao sam: ,"Važi", smatrajući da u neće položiti prijemni. Moj uslov je bio da upiše i teologiju, ali je zaboravio na to obećanje. Govorio sam: "Bolje da bude dobar glumac nego loš sveštenik."
U veri pronalazim snagu da očuvam sebe u bolu!
Prota Milovan, koji je godinama, kao sveštenik, držao opela i nastojao da pruži utehu ljudima kad izgube bližnje, otkrio je i kako se on borio da sačuva nadu i veru u momentu u kom je njega zadesila smrt sina:
- Dok smo mi živi, molitva je veza s onima koji više nisu s nama. Bogu se obraćamo kao prijatelju, kao jednom od nas koji je prošao kroz ljudske probleme i zbog toga je u stanju da shvati naš bol i tugu. Ja sam 40 godina sahranjivao ljude, i mlade i stare i decu, i pokušavao da im, kao sveštenik, pružim utehu, dam nadu, očuvam veru. Ali kada se meni desio gubitak, bio sam prepušten tome da sam nadem snage da očuvam sebe u bolu.
(Kurir.rs/Srpski Telegraf)
Bonus video: