Ambasador Kipra u Srbiji Dimitrios Teofilaktu kaže da ova država nije promenila svoj principijelni stav o nepriznavanju Kosova, ali jeste podržala predlog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Kipar je predlog prihvatio samo u cilju izbegavanja daljih eskalacija i normalizaciji pregovaračkog procesa, iako je "trenutno Priština ta koja pravi prepreke, a Srbija pozitivnija prema ideji nastavka dijaloga".
- Kao što znate, cilj tog predloga je da pomogne pregovarački proces i postoji konsenzus među državama članicama EU, uključujući i onih pet zemalja koje nisu priznale Kosovo, o diplomatskim aktivnostima koje je potrebno preduzeti radi podsticanja dijaloga između Beograda i Prištine, kao i radi sprovođenja Briselskog sporazuma. U tom cilju, Kipar je na istoj poziciji kao i partneri iz EU, kako bi omogućio da prevlada mir. To međutim, nikako ne znači i ne podrazumeva priznanja i zbog toga su zemlje koje nisu priznale Kosovo pristale na ovaj predlog - kazao je u razgovoru za Euronews Srbija ambasador Teofilaktu.
On je istakao da je Kipar usklađen sa politikama EU, ali ne zbog toga što se radi o nametnutom predlogu.
- Naprotiv, jer je krajnji cilj da se spreči eskalacija koja nas, naravno, brine na Kosovu i uglavnom radi normalizacije. I ponavljam, normalizacija nikako ne podrazumeva priznanje - izričit je ambasador Kipra u Beogradu.
Kazao je da je tzv. francusko-nemački predlog predstavljen svim zemljama članicama EU, između ostalog i onima koje nisu priznale Kosovo.
- Kao što znate, naš stav je potpuno jasan. Kako bismo ostvarili taj konsenzus, baš kao i druge članice koje nisu priznale Kosovo, mi smo se time bavili na isti način. Nikako se ne dovodi u pitanje naš principijelni stav. Ne govori se o tome da ćemo ga promeniti, međutim, pošto smo izuzetno zabrinuti zbog nestabilne situacije na Kosovu, zbog brzine procesa pristupanja EU, zbog toga pokušavamo da pomognemo dijalog kako bismo dali bolju perspektivu procesu pregovaranja i kako bi se on realizovao - kazao je Teofilaktu i dodao:
- To jeste delikatna ravnoteža, naš stav je sličan stavovima zemalja koje ne priznaju Kosovo - to je taj uobičajeni konsenzus u EU, ali opet ponavljam to nikako ne podrazumeva da smo mi time impresionirani i da bismo odustali od našeg stava nepriznavanja. To je proces pregovaranja i jednostavno je na obema stranama da prihvate taj predlog, ali nismo u toj fazi još.
Ambasador Kipra je rekao da je francusko-nemački predlog u samom početku više bio neka ideja ili inicijativa, odnosno produkt razmišljanja i razgovora s ciljem da se vidi kako dve države članice vide to pitanje i kako će na njega reagovati zainteresovane strane. Međutim, "evolutivnim procesom" došlo se do jednog predloga, te je ideja bila da on bude predstavljen kao evropski i da ga prihvate sve članice EU.
- Međutim, to ne znači da su stavovi principijelni zemljama koje nisu priznale Kosovo, stavljeni u stranu. Svi znaju da Beograd nije spreman da prihvati priznanje - Priština to zna, EU to zna. Često nas pitaju da li mi pritiskamo Srbiju... Ne, naši pritisci su jasni, ali isto tako je jasno da EU ima tu svoju ulogu i može lepo da je odigra. Ukoliko EU neće da obavlja tu ulogu, ko bi to radio umesto nje? SAD očekuju od EU da se bave pitanjima koja su evropska. Samim tim, vrlo smo zadovoljni što postoji konsenzus i nekakva odlučnost, ali i to je na neki način vezano za evropsku orijentaciju odnosno pristupanje kako Srbije, tako i ostatka zemalja Balkana.
Na pitanje da li bi Srbija mogla da trpi sankcije u vidu povlačenja stranih investicija i uvođenja viza, Teofilaktu je rekao:
- Ne verujemo da je to slučaj. Nama se ne dopada takva vrsta posledica i nije u tome poenta, niti bilo kakve akcije koje bi bile percipirane kao sankcije.
Ipak, on smatra da Priština više od Srbije pravi prepreke tom predlogu i uopšte procesu pregovaranja, dok je predsednik Vučić pozitivniji kada je reč o francusko-nemačkom predlogu.
- Ne vidim na koji način bi Srbija mogla da trpi posledice. Znamo da postoji neka priča o posledicama, ali moramo prvo da vidimo na koji je način percipiran predlog i da li je i tako prihvaćen, na koji način će postupati strane i onda zajedno EU odlučićemo o daljim koracima. Naravno da ćemo videti koja strana će biti manje voljna da ide tim putem, ali čak i u toj fazi moramo da razmišljamo, ne o posledicama i negativnom scenariju, nego o nekim pozitivnim koracima i scenariju u kojem bi svi izašli kao pobednici. Mislimo da perspektiva postoji pod uslovom da su obe strane spremne - kazao je.
Ambasador je rekao i da će Kipar na svaki mogući način pomoći i olakšati Srbiji da postane punopravna članica EU jer, kako je rekao, "svi u EU znaju da bi bez Srbije izgubili Balkan".
- Imali smo slične probleme u našem pristupanju. Imali smo podelu ostrva, imali smo entitet koji je nepriznat, i možete misliti u to vreme koliko je veliki bio pritisak. Ali, ipak smo uspeli da uđemo u EU bez da smo odustali od našeg principijelnog stava, bez ugrožavanja našeg suvereniteta i integriteta. Kipar je dakle ušao kao jedinstvena zemlja u EU. Mi se nadamo da će ovaj proces ići bez smetnji, da će Zapadni Balkan pristupiti EU bez obzira na to drugo poznato i osetljivo pitanje, koje se tiče vitalnih pitanja od nacionalnog interesa barem pet članica EU. Videćemo kako će sve to ići, teško je predivdeti i prerano je reći, naravno - rekao je kiparski ambasador.
Govoreći o potencijalnom pristupanju Kosova u Savet Evrope, Teofilaktu je rekao da je stav Kipra da to ne treba da se desi.
- Mislimo da je, ne samo preuranjeno, već i nije trenutak da se o tome razgovara. Neki akteri, naravno iz svojih razloga to žele. Međutim, potrebna je jednoglasnost, a do toga još nismo došli - kazao je.
Podvlačeći paralelu između Srbije i Kipra, Teofilaktu je istakao da postoje sličnosti iako situacije nisu potpuno iste. Pravni osnov po međunarodnom pravu je drugačiji, što ističe kao prvi razlog kiparski ambasador u Srbiji.
- Međutim, sličnosti jesu jasne, u oba slučaja je nasilje upotrebljeno protiv jedne nezavisne i suverene države i povređen je njen suverenitet i teritorijalni integritet. To je jasno rečeno u obe situacije u odgovarajućim rezolucijama UN. U oba slučaja uspostavljena je podela, i to je ta protivrečnost u turskoj politici koja je zastupljena - dodao je on.
(Kurir.rs/Euronews.rs)