Brzo nakon invazije na Ukrajinu, ruski vojni komandanti su shvatili da stvari ne idu ni blizu planiranog i da im nedostaje ljudstva. Stoga su odlučili da u pomoć pozovu plaćenike Vagnerove grupe. Ali čak ni njihov šef, zloglasni Jevgenij Prigožin, nije mogao da nađe dovoljno dobrovoljaca, pa mu je dozvoljeno da regrutuje zatvorenike iz ruskih zatvora.
Poslednji ljudski ološ i ološ pristali su da odu naoružani u Ukrajinu u jedinicama Vagnerove grupe, a zauzvrat im je obećana sloboda i novac.
Naravno ako prežive. Takva politika regrutovanja je ruski pravni presedan, a Putinu je, po svemu sudeći, odlazak zločinaca u rat bio važniji od rizika od porasta nasilja u društvu kada se jednog dana vrate na slobodu. Prema zapadnim obaveštajnim podacima – od kraja juna – oko 40.000 zatvorenika se pridružilo ruskim snagama.
Poslani su na najgora ratišta i mnogi su zauvek ostavili svoje kosti u Ukrajini. Posebno oko Bahmuta. Neki su ubijeni nekoliko dana ili čak sati od dolaska na front, ali ne i Pavel Zaharov, 39-godišnjak iz Republike Karelije. Ugovor je ispunio do kraja. Uspeo je da preživi i posle šest meseci borbe u Vagnerovoj jedinici pušten je i poslat kući u januaru.
Pre svoje plaćeničke karijere, Zaharov je služio zatvorsku kaznu zbog brutalnog ubistva majke svoje devojke. A još ranije je dva puta izlazio iz zatvora – i oba puta je ponovo vršio pljačke. Nezavisni medij Meduza, kome su ruske vlasti proglasile nepoželjnim i zabranile mu rad u Rusiji, podsetio je na detalje njegovih zločina.
Pre nešto više od osam godina, Nina Belova proslavila je 61. rođendan u svom stanu u Sankt Peterburgu. Okružena prijateljima i porodicom nije primetila sivu Ladu koja je bila parkirana ispred zgrade. Dok je sunce zašlo, muškarac i žena su sedeli u vozilu i gledali kako gosti jedan po jedan odlaze. Nakon što su se uverili da je Nina ostala sama u kući, par je izašao iz vozila. Žena je bila krupna, plave kose koja joj je sezala skoro do ramena, a muškarac mršav i podšišane kose. Otišli su do zgrade, a žena je pozvala Ninu na interfon.
„Mama, odlučili smo da svratimo na čaj“, rekla je Nadežda Nikolajeva, 40-godišnja ćerka Nine Belove. Bila je u društvu svog 31-godišnjeg dečka Pavela Zaharova. Njih dvoje su živeli zajedno u Svjatozeru, selu u Ruskoj Republici Kareliji.
Nina ih je pustila u stan. Ali pošto je pozdravila majku, Nadežda je stala i rekla da je zaboravila svoje štence u kolima. Kada se vratila u vozilo, Nadežda se okrenula i pogledala u svetao prozor stana.
Dva sata kasnije, svetlo na prozoru se ugasilo. Pavel je izašao iz zgrade, seo u auto i pitao Nadeždu da li ima maramicu. Ruke su mu bile krvave. Iz levog rukava je izvukao nož umotan u krpu i gurnuo ga ispod patosnice automobila, a zatim bacio nešto novca na instrument tablu. Pre nego što je otišao, pokušao je da prikaže Ninu kao žrtvu nasumične pljačke. Pretresao je stan u potrazi za nečim vrednim, ali je našao samo 6.000 rubalja (oko 85 dolara). Razbacao je stvari po stanu.
Sutradan je prijatelj pokušao da pozove Ninu Belovu. Pošto se posle nekoliko pokušaja nije javila, drugarica se zabrinula i otišla da proveri šta se dešava. Našavši vrata Nininog stana otvorena, ušla je unutra. Prošla je kroz stan do kuhinje, gde je videla svoje telo kako leži na podu. Masakrirano je i izbodeno 50 puta!
Nadežda Nikolajeva i Pavel Zaharov uhapšeni su četiri meseca kasnije. On je optužen za ubistvo, a ona za podstrekavanje na ubistvo. Kako piše Meduza, Zaharov je odrastao u sirotištu. Njegovo prvo suočavanje sa zakonom došlo je kada je bio tinejdžer - osuđen je na tri godine uslovne kazne zbog krađe automobila kada je imao 18 godina. Nakon toga stigla mu je prva prava zatvorska kazna - četiri i po godine zbog provale.
Od detinjstva, Nadežda je imala izuzetno turbulentan odnos sa svojom majkom. Jedna od traumatičnih priča iz njene mladosti vezana je za njenog usvojenog mlađeg brata. Nina je jednom ostavila oba deteta kod kuće i rekla Nadeždi da pripazi na brata. Nažalost, pao je kroz prozor i umro. Od tada je Nina krivila svoju ćerku za dečakovu smrt.
Nadežda je imala dete iz prvog braka, devojčicu Leru. Bila je i centar sukoba između Nadežde i njene majke Nine. Prema Nadeždinim rečima zapisanim u sudskom spisu, Nina je bila uverena da Nadežda neće moći da se nosi sa podizanjem sopstvene ćerke. Nadežda tvrdi da su Nina i njen muž jednog dana došli u Nadeždinu kuću i odveli Leru.
Tek nakon mesec dana Nikolajeva je pronašla Leru u stanu Nininog muža. Kao odgovor na taj i nekoliko drugih incidenata, Nadežda je na više godina prekinula kontakt s majkom.
Sve to izazvalo je gnev kod Pavela koji je samo kratko rekao kako "više neće razgovarati, nego će delovati". Nadežda je na sudu rekla da nije htela da joj Pavel ubije majku, te da su ona i majka poslednjih godina popravile svoj problematični odnos.
Suđenje je trajalo dve godine, a Nadežda je na kraju proglašena krivom za poticanje na ubistvo i osuđena na šest i po godina zatvora, dok je Pavel osuđen na 11 godina strogo čuvanog zatvora. Uboistvo nije bio jedini Pavelov zločin. Još je dva puta prekršio zakon: 2015. prijatelju je ukrao novac, a u aprilu te godine, na molbu drugog prijatelja, jednom je čoveku pretio da će ga izbosti nožem.
(Kurir.rs/Slobodna Dallmacija)