Najbolji srpski teniser Novak Đoković osvojio je Australijan open, a njegov otac Srđan Đoković, koji nije mogao da sa tribina gleda sina kako diže 10 po redu osvojen pehar u Australiji, trijumf je proslavio uz pesmu Dobrivoja Topalovića "Kosi tata, kosim ja".
Dobrivoje Topalović je rođen 21. septembra 1944. godine na malu Gospojinu, u selu Preljina kod Čačka, a preminuo je 16. juna 2020. posle teške bolesti.
U Preljini je odrastao i završio osnovnu školu, a u Čačku tehničku školu, smer mašinski. Nakon završene srednje škole, radio je u preduzeću "Cer" nepunih dva meseca. U Beogradu je upisao višu tehničku ali je nakon dve godine izgubio pravo na dalje studiranje. Velika želja njegove majke je bila da joj sin bude inženjer. Kasnije je Dobrivoje pesmu Dobrice Erića "Gajila me majka kraj fenjera, negovala sa suzom u licu, želela je sina inženjera, a dobila lutalicu..." posvetio majci. Pevačku karijeru započeo je u kulturno-umetničkom društvu u Čačku.
Malo ko zna da je imao veoma teško detinjstvo i da je odrastao bez oca koga su ubili partizani 1945. godine. Otac mu je bio pripadnik četnika, Jugoslovenske vojske u otadžbini, generala Dragoljuba Draže Mihailovića, a rehabilitacija celog pokteta započeta je 2012.
Mediji su svojevremeno preneli svedočanstvo Vere Vidojević, iz Preljine kod Čačka, koja je tvrdila da su njen otac Milutin Topalović i stric Radovan Topalović, inače otac pevača narodne muzike Dobrivoja Topalovića, žrtve komunističkog zločina iz političkih i ideoloških razloga. Ona je bila podnela zahtev za njihovu rehabilitaciju.
- Moj otac je oslobođenje dočekao u našoj kući u Preljini. Odmah posle početka borbi za Čačak, još dok su Preljinu okruživale ruske jedinice, došli su nepoznati ljudi iz partizanskih jedinica i odveli su mi oca. Toga dana uhapsili su još šestoricu meštana, među kojima i maloletnog dečaka Dragutina Božovića (16) - ispričala je Vera za Novosti 2009. godine.
- Odveli su ih u Gornji Milanovac, moja majka je pokušala da spase oca, ali joj nisu dali da ga vidi. Strina Kosana ga je, ipak, videla. Rekla nam je da je bio bos, iako je bio sneg. Sutradan je odveden sa još šestoricom iz sela na Brdo mira u Milanovcu i tu je streljan. Posle nekoliko godina majka je sa još nekoliko ljudi otišla i našla posmrtne ostatke sedmorice ljudi, i pokopali su ih u selu, na jednom mestu. Moj otac je bio pripadnik Jugoslovenske vojske u otadžbini, ali nikada nikog nije ubio, niti zlostavljao. Streljali su ga bez presude. Njen stric Radovan, kako nam je ispričala, u vreme rata bio je u pratnji Dragiše Vasića, ideologa četničkog pokreta. Kada se kasnije vratio u Preljinu, posle oslobođenja, mobilisan je u jedan radni logor, odakle je ubrzo pobegao. Potom se predao Ozna. Ubijen je 1945. godine.
- Žalosno je što mu se ne zna ni za grob. Znamo samo da je ubijen u Čačku, ali gde tačno, ne znamo. Velika je to tuga, kada čovek počiva u tami a niko mu nikada nije zapalio sveću... - ispričala je tada Vera.
Pokojni pevač je bio dobitnik mnogih nagrada - Estradne nagrade Srbije (1983), Nagrade za životno delu na festivalu "Moravski biseri" (2014), Plakete "Zlatna lira" za izuzetna vokalna ostvarenja (2015), Nagrade za životno delo od strane Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije (2017), kao i nagrada na mnogim muzičkim festivalima.
kurir.rs/novosti
Bonus video: