Tajvan je podigao borbene avione, stavio mornaricu u stanje pripravnosti i aktivirao raketne sisteme kao odgovor na nalet 34 kineska vojna aviona i uplovljavanje devet ratnih brodova NR Kine, piše AP.
Kinesko raspoređivanje vojske se dešava u trenutku dok Peking pojačava pripreme za potencijalnu blokadu ili vojnu akciju protiv Tajvana, izazivajući zabrinutost među vojnim liderima, diplomatama i zvaničnicima u SAD, ključnom savezniku Tajvana.
U memorandumu prošlog meseca, general američkog vazduhoplovstva Majk Minihan dao je instrukcije oficirima da se pripreme za sukob SAD i Kine oko Tajvana 2025. godine.
Tajvansko ministarstvo odbrane saopštilo je da je 20 kineskih aviona juče prešlo središnju liniju u Tajvanskom moreuzu, koji je dugo bio nezvanična tampon zona između strana koje su se podelile tokom građanskog rata 1949. godine.
Kina polaže pravo na ostrvsku republiku kao svoju teritoriju, koju bi mogla da zauzme silom ako bude potrebno, dok se većina stanovništva Tajvana protivi tome.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenbergupozorio je da rastuća samouverenost Kine i saradnja sa Rusijom predstavljaju pretnju ne samo za Aziju nego i za Europu.
Tokom poseta Japanu u sredu Stoltenberg je rekao da Kina sve više ulaže u nuklearno oružje i projektile dugog dometa bez pružanja transparentnosti ili sudelovanja u razgovorima o kontroli naoružanja, prenosi Dnevnik.hr.
Stoltenberg je ranije kritikovao Kinu zbog "zlostavljanja svojih suseda i pretnji Tajvanu" i naglasio potrebu da Japan i druge demokratije rade zajedno sa savezom u obrani međunarodnog poretka.
Kurir.rs/Dnevnik.hr