Beloruska vojska objavila je dva snimka na kojima se vide taktičke balističke rakete iskander u dve verzije M i K a koje je Minsk dobio sredinom decembra prošle godine zajedno sa PVO sistemima S-400.
Na snimcima se mogu videti beloruski vojnici kako na transportna i lansirna vozila lepe belorusku zastavu.
Inače do sad Belorusija je imala rakete dometa do 300 km, dok će sa isporukom brigade Iskandera verzija M i K imati rakete dometa od 500 do čak 2.500 km sa čime će moći da čuvaju granicu prema NATO članicama i gađaju doboku u teritoriju u slučaju nekog napada.
Iskander K
Poseno je zanimljivo da je Belorusiji dat Iskander K oznake 9M729, koga neki označavaju i Putinovim oružjem koje uznemirava Zapad.
Prva testiranja nove rakete pod oznakom Iskander K zabeleženi su 2014. godine. Tada se saznalo da se ne radi o balističkoj raketi, nego o krstarećoj raketi, koja samo upotrebljava isto lansirno vozilo i kontrolni sistem poput balističke rakete Iskander M. Za razliku od balističke, krstareća raketa ima par turboreaktivnih motora.. Te rakete su dobile oznake 9M728 i 729 koje se lansiraju sa kopna i čiji proizvođač je firma "Novator".
NATO je za ovaj raketni sistem uveo oznako SSC-8, koju su Rusi predstavili zapadnim vojnima atašeima. Posebno time bili su skandalizovani u Vašingtonu, koji je tad saopštio da je Moskva testirala krstareću raketu 9M729 koja ima minimalni domet 50 km, skoro isti kao i njena prethodnica 9M827 i maksimalni domet od 480 km, što je za 10 km kraće od dometa rakete 9M827 koja iznosi 500 km i da je time pokazano da se ne krši sporazum o raketama srednjeg dometa. Raketa 9M729 opremljena je sa novom bojevom glavom i sistemom za upravljanje letom koji omogućava veću preciznost.
Transportno lansirno vozilo sistema SSC-8 može da nosi četiri rakete 9M729 ili starije verzije 9M728. SAD su od Rusije zahtevale da uništi ta vozila i rakete, ali je to Moskva odbila zbog čega je došlo do istupanja iz ovog sporazuma.
Prema većini analiza krstareća raketa 9M729 je kopnena verzija mornraričke verzije krastareće rakete Kalibr-NK koja je korištena tokom ruske vojne intervencije u Siriji. Rakete su slične kad se gledaju od spolja, a zajednički proizvođač je firma Novator. Raketa 9M728 je poznata pod oznakom R-500 na Zapadu dodeljena jo je oznaka SSC-7.
Krstareća raketa 9M729 sa startnim motorom je dužine 8 m, prečnika 0,533 mm, širine krila 3m. Masa rakete iznosi 2.300 kg pri čemu je masa koncencionalne bojeve glave između 400 i 500 kg. Njena preciznost se ocenjuje na 5 m. Raketa može da nosi i nuklearnu bojevu glavu jačine 5 i 10 kT. Raketa verzije 9M729 smeštena je u kontejner koji se montira na vozilo i spremna je za trenutno lansiranje. Lasniranje se vrši tako što startni motor pokrene raketu iz lansera, zatim se aktivira glavni motor, otvore se sklopljena krila i raketa se prvo vertikalno, a onda i horizontalno usmeri prema cilju. Tokom leta, raketa prati konfiguraciju terena, odnosno reljef i po visini leti u profilu što otežava njeno presretanje artiljerisko raketnih jednica PVO. Tokom leta raketa nikad ne iden na visinu veću od 6 km, što je njena maksimalna visina leta, a u termalnoj odnosno završnoj fazi leta raketa se spušta na visinu od 50 m. Navigacija ove rakete temelji se na inercijalnom sistemu navigacije, a dopunjava se i sa satelitskim sistemom navigacije GLONASS.
Rakete su nameštene na beloruska visokoprohodna vozila MZKT 7930. Vozila su dužine 12 m, širine 3 m, visine 3,29 m. Masa praznog vozila je 20,5 tona. Posada broji tri člana i svi su smešteni u kabini vozila. Svako lansirno vozilo obično prati i transportno vozilo isto konfiguracije 8x8 koje je opremljeno sa dodatnom dizalicom što kod visoko obučenih posada omogućava brzo snabedavnje lasera dodatnim raketama.
Zašto su za Belorusiju veoma bitni Iskanderi?
"Iskanderi su jedna od varijanti asimetričnog ruskog odgovora na razmeštaj sistema američke protivraketne odbrane u Evropi. Te rakete koje u naoružanje ulaze 2009 modernizovani su za dalje domete, mogu da kompenzuju gubitke Rusije na strateškom planu zbog primene dogovora o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, tako da se zakrpi rupa za domet 300-500 km.. U okviru savezne države postoji sporazum o zajedničkoj zaštiti granica, a Rusija može svaku vrstu oružja dislocirati u drugu, u Belorusiju uz njenu saglasnost, tim pre kad postoji jedinstveni sistem PVO, napisao je bivši ambasador u Belorusiji Srećko Đukić.
Đukić lepo piše u svojoj knjizi o Belorusiji da ta zemlja ostaje prepreka na strateškom potezu od Baltika do Crnog Mora, kao i od Centralne Evrope do Moskve. U samoj Belorusiji postoje dve radio -lokacione stanice za upravljanje nuklearnim podmornicama u Vilenajki i za interkontinentalne rakete "Volga" smeštene u beloruskim močavarama još iz sovjetskog vremena. Za njih Rusija ništa ne plaća (zamena za otpisane ruske kredite u vreme Jeljcina) i nije podvrgnuta bilo kakvoj beloruskoj kontroli i ograničenjima.
Đukić je u sovjim beleškama dok je bio amabasador u Belorusiji naveo da je Rusija imala želju da na teritoriji Belorusije otvori još jednu avio bazu. Otuda i rusko shvatanje Belorusije kao izuzetno važnog vojnog faktora i osloncu. Upravo to je dovelo da Rusija kad je izbio rat u Ukrajini i skoro pa otvoreni konflikt sa NATO paktom formiranje moćne avio grupacije koja treba da bude pretnja NATO. Upravo se sad to i dešava. Kao što je Đukić navodio da se označavaju Baranoviči, Magulišči i Lide, figuriraju dva Baranoviči u centralnom delu Belorusije i Magulišči gde je Rusija razmestila lovce MiG-31K nosače hiperzvučnih raketa tipa Kinžal, koji unose nemir u vlast u Kijevu.
Ineč tad u decembru ovu vest o iskanderima u beloruskoj armiji komentarisao je i sam predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, koji se tad zahvalio svom ruskom kolegi zahvalio na isporuci naoružanja koje je Moskva i obećala.
"Danas smo rasporedili sisteme S-400 i što je još najvažnije sistem Iskander. koji ste nam predali, kao što ste i obećali pre šest meseci, rekao je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, ruskom kolegi na zajedničkoj konferenciji za novinare u Minsku.
Priča o Iskanderu
Suočena sa napretkom tuđih vojnih tehnologija, Rusija je preduzela korake u izradi potpuno novog taktičkog raketnog balističkog sistema. Ograničena međunarodnim ugovorima, opredelila se za domet do 300 km, dok zapadni vojni analitičari tvrde - čak 400 km koji će biti sposoban da probije svaku protivraketnu odbranu i bude visoko precizan i na maksimalnom dometu.
Tako se radio novi raketni sistem pod imenom 9M723K1 „ Iskander“ koji je revolucionaran po mnogo čemu i značajan sistem koji nema pandan na Zapadu.
"Iskander" je proizveden u konstruktorskom birou KBM "Kolomona", a prvobitna namena mu je bila zamena ostarelih balističkih raketa tipa „ Skad“ i "Točka U". Prvi put se u javnosti pojavio daleke 1996. godine kada se mogla videti prva verzija ovog novog balističkog oružja.
"Iskander" je dostupan u nekoliko verzija: za rusku vojsku - "Iskander" dometa dometa 500 km i "Iskander K" sa 2.500 km dometa, kao i "Iskander E" - izvozna verzija dometa 280 km, koja je uvedena u operativnu upotrebu 1999. godine. Razlog ovakvo malog dometa izvozne verzije "iskandera" nalazi se u tome što Rusija poštuje zabranu izvoza raketa dometa većeg od 300 kilometara.
Sistem se sastoji od osmotočkaškog lansirnog vozila VAZ6909, koje nosi ne jednu već dve rakete sa kojima sistem teži 40 tona, a vozilo za transport i pretovar nosi takođe po dve rakete. Stanica za pripremu lansiranja ima sisteme za obradu obaveštajnih podataka koje zatim pretvara u podatke za gađanje i prosleđuje raketnom sistemu za navigaciju.
Komandna stanica i stanica za održavanje su takođe integrisane unutar lansirnog vozila, što omogućava lakše maskiranje i skirvenost sistema do trenutka dejstva. "Inskander" veoma brzo napušta lansirni položaj i odlazi na drugi vatreni položaj ili se prikriva da bi se dopunio novim raketama.
Osnovna taktička jedinica raketnog sistema "Iskander" je baterija od četiri lansirna vozila, četiri vozila za pretovar, četiri vozila za planiranje misija, održavanje i odmor posade.
Raketni sistem se sastoji od jednostepene rakete na čvrsto gorivo mase 3,8 tona koja nosi bojevu glavu od 480 kilograma. Bojna glava može biti kasetna (za napad na površinske ciljeve i živu silu, te komandna mesta), standardna bojeva glava za napad na slabije utvrđene ciljeve i probojna namenjena za uništavanje neprijateljskih podzemnih objekata.
Spominje i mogućnost da se bojeva glava modifikuje na nošenje hemijskog ili nuklearnog naoružanja. Raketa u sebi nosi sistem navigacije i kontrole leta koji joj u dve faze - ispaljivanju i spuštanju ka cilju -omogućava izmenu putanje leta kakao bi raketa uspela da izbegne protivraketne sisteme. Sistem navigacije obavlja se preko satelita (GLONASS), a može se obavljati i preko radara, TV ili IC vođenja.
Nova verzija "iskander M" sa raketom R-500 dobila je još bolje ocene. Reč je o poboljšanom sistemu koji za sada nije namenjen izvozu. Usavršavanje se odnosi na novu raketu povećane preciznosti od neverovatnih jedan metar na poligonskim ispitivanjima. Iako raketa R-500 ima 30 odsto kraći domet nudi visoku preciznost i nezaustavljivost.
Usavršena varijanta "iskander M" biće oslonac u borbi protiv najavljenog američkog antiraketnog štita. Pretpostavka je da bi sistem "iskander" dejstovovao po radarskim postorojenjima antiraketnog štita i onesposobio ih za pružanje informacija o lansiranju i putanji leta balističkih raketa «Topolj». "Iskander M" predstavlja novo oružje koje će, kako Rusi tvrde, služiti za odvraćanje u lokalnim konfilktima jer je njegov domet dovoljan da pogodi bilo koji neprijateljski vitalni cilj u okruženju.
Prve isporuke ovog sistema krenule su 2007. godine. Prvi operativni bataljon proglašen je 21. jula 2010. godine u enklavi Kalinjingrad na samoj granici sa Poljskom.
A, onda je došla ta famozna 2018. i svašta oko sporazuma o graničenju raketa srednjeg dometa INF, koji su 8. decembra1987. potpisali američki i sovjetski predsednik. Sporazum o likvidaciji raketa kratkog i srednjeg dometa od 500 do 5.500 kilometara bio je vremenski neograničen i pod strogom kontrolom. Sovjetski Savez je iz Evrope uklonio i uništio 270 raketa SS-20, svaku sa po tri bojeve glave dometa 5.000 km, 112 projektila SS-4 dometa do 2.000 km, 265 taktičkih raketa „luna" i SS-2 21 točka, 265 raketa „skad", SS-23 i SS-12. Amerikanci su uklonili 108 balističkih raketa „peršing II" dometa 1.800 km, 464 krstareće rakete „tomahavk" dometa 2.500 km i 72 balističke rakete „peršing I" te 163 projektila tipa „lens" dometa 110 km. U okviru sporazuma Gorbačov je pristao da se ne broje rakete, već bojeve glave na njima, čime je izašao u susret Amerikancima. Sovjetski generali su to nevoljno prihvatili. Sporazum o eliminaciji raketa malog i srednjeg dometa predviđao je uništenje ne samo aktivnih nego i rezervnih raketa i njihovih delova. Ali samo američkih i ruskih. Ugovor nije obuhvatao projektile oko 20 zemalja, među kojima su Velika Britanija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja, kao i Iran, koji pokušava da konstruiše rakete srednjeg dometa. Zato je i dobio naziv „dupla nula". Posle 34 godine sprazum je otišao u zaborav. Amerikanci su optužili Rusiju da je prekršila dogovor kada su rakete Iskander -K i M zamenje krstarećim raketama 9M729 firme Inovator, čije razvoj je završen 2014, a trestiranje 2016. Januara 2019. ova krstareća raketa po prvi put prikazana je pred sranim vojnim atašeima. Na Zapadu dobila je oznaku SSC-8.
Kurir.rs/A.Mlakar