Razvoj veštačke inteligencije (AI ili VI) trenutno doživljava pravu eksploziju - Čet GPT (ChatGPT) može da vodi smislene razgovore s ljudima, ali i da piše naučne radove i istraživačke tekstove, Stejbl difjužen (Stable Diffusion) i DALL-E 2 prave slike ljudi koje deluju realnije od fotografija, Mjuzik LM (MusicLM) stvara muziku na osnovu reči ili zvižduka...
Iz dana u dan stižu nove vesti o poduhvatima programa kakvi su pre samo 10 ili 20 godina bili potpuno nezamislivi. Taj napredak postao je toliko brz da mnogi naučnici smatraju da ćemo singularnost, trenutak kad će inteligencija mašina biti jednaka ili veća od ljudske, a njihov razvoj van naše kontrole, dostići u narednih sedam godina.
Testiranje
- Jezik je jedan od najvećih izazova za veštačku inteligenciju. Međutim, podaci koje kompanija „Translejted” skuplja pokazuju da je taj jaz između ljudi i mašina sve manji. Kompanija je pratila performanse AI od 2014. do 2022. koristeći sistem merenja „Time to Edit” (TTE). Posle osam godina proučavanja i analiza više od dve milijarde izmena, AI pokazuje spori, ali stalni napredak kojim smanjuje jaz. U proseku, ljudskom prevodiocu treba jedan sekund da ispravi svaku reč drugog ljudskog prevodioca. Pre osam godina profesionalnom uredniku trebalo je oko 3,5 sekundi da ispravi jednu reč prevoda koji je obavila mašina, danas je to samo dve sekunde. Ako se nastavi ovaj tempo, AI Translejted će prevoditi tekst jednako kvalitetno kao ljudi pre kraja ove decenije - rekao je Marko Trombeti, generalni direktor kompanije „Translejted”, na konferenciji Asocijacije za mašinski prevod.
Nije on prvi istraživač koji najavljuje da će singularnost biti dostignuta uskoro. Futurolog Rej Kurzvajl već godinama najavljuje da će roboti do 2029. biti jednako pametni kao njihovi tvorci - da će moći da razumeju sve što ljudi izgovore, da će učiti iz iskustva, smišljati viceve i priče, pa čak i flertovati. Prema njegovim prognozama, oni će tada moći da prođu Tjuringov test, kojim se još od 1950. meri inteligencija mašina, a u sledećoj deceniji otići će i dalje od toga. Singularnost će se, najavljivao je on, dogoditi 2045, kad će AI biti inteligentija od ljudi. U tom trenutku, superpametni kompjuteri moći će da generišu ideje kakve nikad nijedan čovek nije mogao da smisli, pa će postati i superiorniji od ljudi.
Sumorna predviđanja
Ovakve prognoze mnogima deluju zastrašujuće. Zato ne čudi što je pobuna inteligentnih mašina protiv ljudi česta tema u naučnofantastičnim knjigama, filmovima i serijama. Nebitno da li iza nje stoji HAL 9000, kao u „2001: Odiseji u svemiru”, Sajlonci iz „Svemirske stanice Galaktika”, „Skajnet” iz „Terminatora” ili mašine iz „Matriksa”. Mnogo je manje utopističkih primera poput R2-D2 i 3CPO iz „Ratova zvezda” ili Dejte iz Zvezdanih staza (koji, doduše, ima zlog „brata” Lora, čiji cilj je takođe porobljavanje ljudi).
- Sa sistemima generativne veštačke inteligencije poput Četa GPT i Stejbl difjužena, o kojima trenutno svi pričaju, može se činiti da smo napravili ogroman korak ka naučnofantastičnoj realnosti gde su fizički entiteti veštačke inteligencije svuda oko nas. Zaista, kompjuterski AI napreduje neviđenom brzinom. Ali brzina napredovanja u robotici, koja bi omogućila fizičko otelotvorenje AI, spora je. Da li će budućim AI sistemima biti potrebna robotska tela za interakciju sa svetom? Ako je tako, da li će se ostvariti noćne more o robotima sposobnim da menjaju oblik i sami sebe popravljaju poput T-1000 u „Terminatoru 2”? I da li to znači da bi ti roboti živeli večno - piše za Konverzejšen Džonatan Roberts, profesor robotike Tehnološkog univerziteta Kvinslenda.
Prema trenutnom razvoju, dodaje, jasno je da bi u principu pojedinačni robot mogao da živi večno, ali potrebno je još mnogo vremena da dođemo do toga.
- U suštini, zastrašujući scenario o robotima obrađen u mnogim naučnofantastičnim knjigama gotovo da ne može da se dogodi iznenada, a da niko to ne primeti. Stvaranje pouzdanog hardvera je veoma teško, posebno kad je reč o kompleksnim sistemima. Trenutno ne postoje proizvodi koje smo napravili a koji mogu da traju večno, pa čak ni nekoliko stotina godina. Ako ikad napravimo besmrtnog robota, imaćemo šansu da u njega ugradimo i neku zaštitu - veruje Roberts.
Treniranje psa i medveda
Koliko je najezda novih i sve inteligentnijih tipova veštačke inteligencije zabrinula mnoge možda najbolje ilustruje to što se pre samo nekoliko dana o ovoj temi raspravljalo i u donjem domu Britanskog parlamenta.
- Čet GPT je još daleko od toga da veoma dobro imitira ljude, ali uskoro bi moglo da dođe do veoma kvalitetnog imitiranja ljudi. AI još nije na nivou da može da radi sve što možemo mi. „Nadljudski AI” je zamišljena veštačka inteligencija koja svaki zadatak koji mi obavljamo može da uradi bolje od nas. Ne znam kada će takav AI nastati, ali izgleda da kontinuirana ulaganja u veštačku inteligenciju idu upravo ka tome. S obzirom na to da moramo da razmišljamo o najgorim opcijama, moramo da budemo spremni da će se to dogoditi veoma brzo. Ako se dogodi, a nismo spremni, nećemo imati sreće. Sa nadljudskim AI postoji veoma poseban rizik, on bi mogao da pobije sve ljude. Treniranje AI je nalik treniranju životinja. Na primer, ako dresiramo psa tako što ga nagrađujemo slatkišima, on može da nađe slatkiše sam i da onda radi samo ono što želi. Ali ako treniramo medveda slatkišima, on će ih verovatno uzeti na silu - rekao je Majkl Koen, doktorand inženjerskih nauka na Oksfordu, na zasedanju odbora 25. januara.
Kako je dodao, to ne znači da su sve vrste AI opasne.
- Postoji mogućnost razvoja regulativa koje bi sprečile pojavu opasnih vidova veštačke inteligencije, ali ostavile vrata širom otvorena za razvoj korisne veštačke inteligencije. Ipak, veoma je teško predvideti šta će se dogoditi s veštačkom inteligencijom u narednih pet, 10 ili 20 godina. Istorijska je činjenica da je Ernest Raderford, ugledni fizičar, rekao da nuklearna energija nikad neće moći da bude proizvedena. Od te tvrdnje do osmišljavanja prve nuklearne reakcije od strane Lea Silarda prošlo je manje od 24 sata - rekao je Koen.
Čudovište
„Frankenštajn”
Roman Meri Šeli iz 1818. imao je mnogo ekranizacija, a Čudovište, koje mnogi greškom zovu Frankenštajnom po doktoru koji ga je napravio, smatra se veštačkom inteligencijom jer je nastao u laboratoriji.
HAL 9000
„2001: Odiseja u svemiru”
U filmu Stenlija Kjubrika nastalom po romanu Artura Klarka HAL 9000 je superinteligentni i svesni računar koji kontroliše sisteme broda „Diskaveri van”. On se pobuni protiv ljudi i ubija skoro celu posadu letelice.
Dejta
„Zvezdane staze: Sledeća generacija”
Fiktivni android ima pozitronski mozak, samosvestan je i vremenom razvija emocije. Primer pozitivne veštačke inteligencije u naučnoj fantastici. Jednom od najboljih epizoda smatra se ona u kojoj vojni sud raspravlja da li je Dejta mašina ili svesno biće.
R2-D2 i 3CPO
„Ratovi zvezda”
Simpatični roboti, jedan običan, a jedan humanoidni, već decenijama su zvezde popularnog serijala i pojavljivali su se u najrazličitijim verzijama priče. Iako su samosvesni, oni su verni saputnici i saradnici ljudi.
Mašine
„Matriks”
U ranom 21. veku inteligentne mašine pobunile su se protiv ljudi i celu ljudsku rasu potčinile i pretvorile u svojevrsne baterije kojima se napajaju. Dok mašine vladaju planetom, ljudi živeo u čaurama i svetu sna, virtuelnoj realnosti, koju mašine takođe kontrolišu.
Skajnet
„Terminator”
U serijalu filmova o mašinama-ubicama koje putuju kroz vreme glavni negativac je Skajnet, sintetička inteligencija razvijena za vojnu industriju, ali potom postaje samosvesna i pokreće pobunu protiv ljudi, koja se završi nuklearnom kataklizmom.
Sajlonci
„Svemirska krstarica Galaktika”
U obe verzije popularne serije Sajlonci su rasa inteligentnih mašina koja je u ratu s ljudima. U novoj verziji deo njih evoluira toliko da mogu da izgledaju i ponašaju se kao ljudi. Oni simbolišu mašine koje se bune protiv gospodara da bi preuzele njihovo mesto.
Replikanti
„Istrebljivač”
Film je nastao po priči Filipa K. Dika „Da li androidi sanjaju električne ovce”. U distopijskoj budućnosti korporacije su napravile replikante, inteligentna bića nalik ljudima, koji su se pobunili, pa su kriminalizovani i istrebljivači ih otkrivaju i love.
Voli
„Voli”
U kompjuterski animiranom filmu „Voli” (Wall-E) radoznali i simpatični „robot za podizanje i premeštanje otpada” otkriva novu svrhu u svom životu kada upozna istraživačkog robota po imenu Iv. To je još jedan od primera pozitivne veštačke inteligencije.
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA (VI ili AI) sposobnost je kompjutera ili robota koje kompjuter kontroliše da obavljaju zadatke što zahtevaju ljudsku inteligenciju i rasuđivanje.
Ljudi će ostati bez posla – Kroz istoriju razvoj tehnologije je donosio novine u načinu rada, ali nije dolazilo do masovnog gubitka radnih mesta. Tako će i VI omogućiti ljudima različitih profesija da rade na brži i pametniji način. Osim toga, razvoj VI prati i razvoj novih zanimanja, koja nisu rezervisana za visokokvalifikovane naučnike, inžinjere, već i za digitalne radnike čiji će zadatak biti nadgledanje i praćenje rada VI.
Mom biznisu ne treba veštačka inteligencija - Preduzeća često veruju da za početak i razvoj biznisa nije potrebna VI. Mala i srednja preduzeća najčešće poslednja počnu da koriste nove tehnologije. Međutim, svaki biznis može imati koristi od primene savremenih tehnologija, poput pojednostavljenih poslovnih procesa ili nižih troškova.
Veštačka inteligencija može da razume i reši problem kao čovek - Tehnologije VI ne mogu da reše probleme za koje nisu dizajnirane i trenirane na osnovu velike količine podataka koje im čovek dodeli. Takođe, VI se najčešće koristi kao podrška ljudskom odlučivanju, a ne kao zamema za njega.
Veštačka inteligencija češće pravi greške u dijagnostici - Greške u osnovnoj dijagnozi bolesti su treći vodeći uzrok smrti. Prilikom ispitivanja upotrebe sistema VI u medicinsko-dijagnostičke svrhe, ruski eksperti su utvrdili da je sistem pogrešio u 4% do 14% slučajeva, u poređenju sa doktorima koji su grešili u intervalu od 18% do 32%, što pokazuje da VI može biti od velike pomoći u rešavanju i dijagnostifikovanju bolesti.
Veštačku inteligenciju koristi samo privreda - Oblasti u kojima se veštačka inteligencija primenjuje su brojne, poput trgovine, usluga, bankarstva i slično. Pored toga, državni sektor u sve većoj meri uključuje tehnologije zasnovane na veštačkoj inteligenciji pa tako i Vlada Srbije najavljuje skoru primenu VI u javnom sektoru u funkciji ekonomskog rasta, zapošljavanja, obrazovanja.
Veštačka bića sa inteligencijom deo su priča, bajki i mitova još od starog veka. Primer toga je, Tal ili Talos - bronzani čovek ili automaton iz grčke mitologije.
1920. godine Karl Čapek u predstavi „R. U. R.” prvi koristi termin robot.
Alan Tjuring 1950. predložio je Tjuringov test za merenje inteligencije mašina.
1951. prvi pravi program VI ubačen je u kompjuter Univerziteta u Mančesteru „feranti mark 1”. Igru „dame” programirao je Kristofer Strejči, a „šah” Ditrih Princ.
1956. godine osmišljen je termin veštačka inteligencija na konferenciji koledža Dartmut.
„Unimate”, napravljen 1961. godine postao je prvi industrijski robot, a korišćen je u „Dženeral motorsu”.
„Eliza” prvi kompjuterski program koji je obrađivao ljudski govor, kreirao je Jozef Vajsenbaum sa MIT 1964.
1969. napravljen robot Šejkie na Stanfordu, prvi koji je akcije izvodio s razlogom.
VI ZIMA je period od 1974. do 1993. kada se razvoj veštačke inteligencije usporio i gotovo stao.
Ijan Horsvil 1993. napravio je Poli, prvog robota koji se kretao zahvaljujući vidu i to brzinom od jednog metra u sekundi.
Kompjuterski program Činuk 1994. pobedio je svetskog šampiona u igri dame Mariona Tinslija i osvojio američki nacionalni turnir.
IBM mašina „duboko plavetnilo” pobedila je 1997. u šahu tadašnjeg svetskog šampiona Garija Kasparova.
2005. „Hondin” Asimo humanoidni robot s veštačkom inteligencijom, sposoban je da hoda brzo koliko i ljudi, kao i da donosi hranu mušterijama u restoranu.
„Gugl” proizvodi autonomno vozilo 2009. godine.
„Epl” 2011. integriše Siri u svoje pametne telefone.
„Gugl” 2012. uvodi Gugl nau u svoj android operativni sistem.
„Majkrosoft” 2014. integriše Kortanu u Vindous operativni sistem.
2014. „Amazon” izbacuje inteligentnog vizuelnog asistenta Aleksu
Judžin Gustman bot za komunikaciju, 2014. prolazi Tjuringov test i trećina sudija veruje da je u pitanju osoba
Od 2016. godine različite vrste veštačke inteligencije doživljavaju pravi bum zahvaljujući razvoju „dubokog učenja”, sve moćnijim računarima i ogromnom broju podataka koje tehnološki giganti prikupljaju i obrađuju
Andrija Ivanović