Iako to Berlin i Pariz odlučno demantuju, neki mediji i političari u Evropskoj uniji smatraju da su isporukom najubojitijih tenkova Ukrajini Evropa i NATO ušli u direktan rat s Rusijom, što znači i veliku pretnju da se oružani sukob rasplamsa na ceo stari kontinent.
Mediji i analitičari su saglasni u oceni da zapadni znatno moćniji tenkovi od ruskih sad ukrajinskoj vojsci treba omoguće da ne samo zaustavi očekivane ruske ofanzive, već i prodore kroz rusku odbranu na frontu i povratak dela izgubljenih teritorija.
Uloga Amerike je ključna i zato je pažnju privukla i tvrdnja Vašington posta (The Washington Post) da je cilj američkog državnog sekretara Entonija Blinkena (Anthony) da "posleratnu Ukrajinu" pretvori u bastion protiv mogućih ruskih invazija, uz davanje moćnog oklopnog i protivvazdušnog naoružanja Kijevu, izgradnje "nekorumpirane ukrajinske privrede i ugrađivanje Ukrajine u Evropsku uniju".
Neki dele mišljenje britanskog dnevnika Gardijan (The Guardian) da isporuka tenkova znači da se sve preokreće ka cilju ukrajinske pobede, iako to može značiti i da bi Kijev, ako baš ne pobedi, dobio mnogo snažniji položaj za slučaj obustave vatre i pokretanja mirovnih pregovora.
Ali u analizama se ne kriju i ozbiljne sumnje u mogućnost da Ukrajina, koliko da jaka podrška Zapada u oružju bude, pobedi Rusiju i tako je našla odjeka i procena Karnegi fondacije da "nema vojne alternative u rusko-ukrajinskom ratu... jer bilo bi sjajno da Ukrajina povrati više teritorije, ali po koju cenu i s kojom strategijskom dobiti".
Zato analitičar Karnegi fondacije smatra da bi daleko bolje za sve bilo da se rusko-ukrajinski rat zaustavi, "makar se pretvorio u zamrznuti sukob".
I kaže da bi "kako god bili teški pregovori i diplomatska nastojanja, ograničeno primirje bilo daleko bolje nego rat koji bi u Evropi trajao godinama...preteći celom svetu".
Budimpeštanski list Mađar nemzet navodi da je "savršeno u pravu nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock) koja je rekla da je većina država Evrope u ratu s Rusijom", iako je to nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) opovrgao.
"Isporukom teških tenkova su zapadne zemlje prešle Rubikon, bilo to iz moralnih obzira, da očuvaju biznis interese ili da oslabe Rusiju", kaže mađarski dnevnik, uz opasku da "sad još jedino ostaje da pošaljemo i svoje vojnike na front".
I drugi mediji, analitičari i političari na Zapadu su saglasni da to jeste opasan izazov Rusiji, pa britanski list "Gardijan" tako ocenjuje da se "stav Zapada zaoštrio i došlo se do presudnog trenutka u ratu".
"Jedno je sad jasno: to je rat Zapada protiv Rusije", ističe londonski dnevnik i zaključuje da je "Ukrajina ovim još više svoju sudbinu stavile u ruke (američkog predsednika) Džozefa Bajdena (Joseph Biden)".
Zapadni najmoćniji tenkovi su brži, imaju veću vatrenu moć i jači oklop od ruskih T-72 tenkova, što bi moralo da ukrajinskoj vojsci obezbedi ne samo da se odbrani od ruskih ofanziva, već i da razbije rusku odbranu i prodre u dubinu teritorije koju drže ruske snage.
Vašington je, kako se ukazuje, prvi put dopustio mogućnost i da Kijev pokuša da ugrozi ruske snage na Krimu i možda ga vrati pod svoju vlast, iako je Moskva zapretila da bi takav pokušaj uništenja ruske crnomorske flote branila i nuklearnim taktičkim oružjem.
Kiparski akademik Stefanos Konstantinidis u listu Filefteros navodi da je "rat u Ukrajini ušao u novu opasnu dimenziju i postao rat pod vođstvom NATO i SAD protiv Rusije kad je Nemačka pristala da svoje 'Leopard' tenkove isporuči Kijevu".
"Sudeći po nagoveštajima Moskve, ruski odgovor će biti žestok i rat ulazi u burne vode, a opasnosti za celo čovečanstvo su velike", upozorio je kiparski akademik.
Bivši mađarski evroposlanik i publicista Đula Heđi na portalu "Indeks" ide još dalje u analizi i smatra da "rat u Ukrajini jeste prerastao u sukob Zapada pod vođstvom SAD protiv Rusije, ali je to i rat preko posrednika s ciljem da se zastraši i zauzda i Kina".
"Peking to savršeno razume i odgovor Kine je jasan: vojno jačanje i dalji razvitak nauke i tehnologije uz snaženje savezništva s 'nezapadnim svetom'", predočava Heđi.
"Evropa i Rusija, koje se ustremljuju jedna protiv druge i postaju neprijatelji, potčinjene su Americi i Kini, a njihova sudbina zavisi od odluka te dve super-sile", misli mađarski publicista.
S one strane Atlantika, Vašington post tvrdi da je pravi cilj "SAD da posleratnu Ukrajinu, umesto ugrađivanja u NATO, pretvore u bastion za sprečavanje buduće ruske agresije".
Američki list objašnjava da je to "stav američkog državnog sekretara Entonija Blinkena", što znači da umesto da se Kijevu zajamče garantije o članu 5 kolektivne odbrani NATO, "Ukrajini osigura bezbednost isporukom veoma moćnog naoružanja-posebno oklopnog i vazdušne odbrane, uz izgradnju moćne, nekorumpirane privrede Ukrajine i njeno članstvo u Evropskoj uniji".
Kurir.rs/Beta