Lepo je što Kurir i ministar Husein Memić pokreću akciju za dijabetes u Srbiji, a pogotovo to da nam se deca osećaju sigurnije u školama uvođenjem protokola za postupanje s đacima koji imaju šećernu bolest. Sve u potpunosti podržavam. Ali ne zaboravimo da ista ta deca najpre idu u predškolske ustanove. Ko će njima u vrtiću da izmeri šećer? Ko će da im da insulin?! Ili injekciju glukagona ako padnu u tešku hipoglikemiju?! Sve to sistemski treba urediti, a ne da bude: "Evo ga sad Kurir, pa ministar", pa će sutra da se javi Pera, pa Žika... - kaže za Kurir voditelj Dejan Pantelić.
Izuzetan čovek, i još veći borac, koji se nikad ne predaje. Sudbina je htela da je 14. novembra, na dan kad je rođen, ujedno i Svetski dan borbe protiv dijabetesa. A Pantelićevo oboje dece ima šećernu bolest. Borba traje već 12 godina, sinu je dijabetes tip 1 otkriven s dve godine, a ćerki dva i po meseca kasnije, imala je pet leta. Sada ovaj osnovac i srednjoškolka koriste insulinske pumpe i senzore za kontinuirano praćenje nivoa šećera i žive život kao i svi njihovi vršnjaci. Ali put dotle nije bio nimalo lak.
- Kao i svi ostali roditelji, muku smo mučili još od vrtića. Supruga nije radila pa je trčala do obdaništa da detetu izmeri šećer i da insulin jer to nema ko da radi u predškolskim ustanovama. To inače funkcioniše tako što ostaviš dete u vrtiću, pa ideš na posao, onda se čuješ s vaspitačem ako ima volju, pa trčiš nazad da detetu izmeriš šećer i daš insulin, pa da vidiš šta će da jede. Gledali smo jelovnik u vrtiću svakog dana, pa računali kad će i koliki šećer da bude. A nekada smo i donosili hranu. I ne krivim nijednu sestru iz vrtića jer one za to nisu obučene, a nije im ni u opisu posla - objašnjava Pantelić.
Škola je druga priča, u smislu da su deca malo starija pa i svesnija situacije i bolesti. Ali...
- Kad mi je ćerka krenula u srednju školu, okupili smo sve nastavnike pa sam im držao predavanje o dijabetesu. Edukacija je početak svega, ali je krajnje vreme da i u vrtićima i školama budu medicinski tehničari i sestre koji znaju i mogu deci da mere šećer i daju insulin, pa i injekciju glukagona - kaže Pantelić.
Uz ogroman trud i posvećenost, Pantelićima je išlo naruku i to što je on poznat.
- Moja deca su imala sreće da ih drugi ne zadirkuju i ne ismevaju što su dijabetičari, što nose pumpe i senzore. Verovatno je velika sreća i to što sam ja javna ličnost, drugačije ih gledaju. Ali mnogo zavisi i od same kuće, iz porodice se sve ponese pa i ta edukacija, a mi s te strane nismo imali problema. Čak i Lanini i Vukašinovi drugari više vode računa o njihovom šećeru kada su na izletu ili ekskurziji od njih samih - kaže Pantelić i dodaje:
- Mnogi roditelji neće da njihova deca nose insulinske pumpe, kao ni senzore kompatibilne s njima, a što je država odavno omogućila. Plaše se da ne mogu da rukuju njima, smetaju im komande na engleskom, a pumpa je prostija od mobilnog telefona. A i plaše se obeležavanja svog deteta jer ima pomagala. A svi nosimo neka pomagala. Evo, ja nosim naočare, i to su pomagala!
Kurir.rs/Jelena S. Spasić
SUTRA POKLON UZ KURIR – PLASTIČNA ČETKICA ZA PREMAZIVANJE KOLAČA!
Dnevne novine Kurir sutra svim čitaocima poklanjaju plastičnu četkicu za premazivanje kolača.
Naša plastična četkica će vam biti od koristi kako biste ravnomerno i lepo naneli vodu ili jaja na poslastice, testo ili kiflice.
Možete je koristiti u procesu pripreme mesa za roštilj.
A ova četkica može naći primenu za podmazivanje plehova i tepsija.
Kao što vidite, njena primena je višenamenska, a dolazi kao poklon uz dnevne novine Kurir u ponedeljak, 6.februara.