Znoj, neretko suze i krv, na putevima bratstva i jedinstva ostavlja je jugoslovenska omladina. Miodrag Tomić (84) zvani Mića Jug iz Rače kod Kragujevca, pravi je radnik udarnik jer je učestvovao u skoro svim radnim akcijama u doba Tita, a na njegovim prsima ponosno stoje zaslužno dobijene značke.
"Radio sam u čitavoj Jugoslaviji, iza mene je 30 i nešto radnih akcija. Ne znam ni kako hodam i kako me noge drže koliko sam radio u mladosti. Nema mesta gde nisam kopao i radio od Bosne, Hrvatske, Slovenije pa na dalje, a u Srbiji ponajviše. Kada je rađen auto-put 'Bratstvo i jedinstvo' koji je spajao četiri od šest republika, drug Tito je prošao pored nas, mahnuo nam i nastavio. Mašine su drobile kamenje, mi razvozili i nasipali bankine, dva puta po mesec dana sam radio tu i to bez dinara, tako se radilo, nije se plaćalo", kaže Mića.
Vremešni Račanin ističe da je smisao radnih akcija bio da radiš i gradiš za svoju državu a ne da misliš na zaradu. Mladi su radili za otadžbinu, a lična korist nije im bila prioritet. Mišljenja je da takve akcije treba i danas da postoje, mada je pitanje koliko bi se omladinaca na njih odazvalo.
"Treba svako da pomaže državu i radi u svojim mogućnostima, verovao sam u svoju državu i narod tada a i sada. Moj otac je dao život za svoju zemlju, a i deda koji je bio Solunac, cela naša porodica bila je odana svojoj državi“, poručuje ovaj radnik udarnik.
Iako su prošle godine Mića se i sada seća kako se nekada gradilo i radilo u Srbiji. Omladinske akcije organizovane su za svaki veći posao koji se radio ručno a on je učestvovao kada god je mogao.
"U Hrvatskoj kada se gradila železara rasturali smo zemlju bilo je tada 22 brigade, tri sata radiš, a tri putuješ autobusom. U Nišu tri puta sam radio na tvrđavi, kopali smo kroz Sićevačku klisuru, u Vojvodini sadili boriće i bagrem u Deliblatskoj peščari a u Kragujevcu pravili halu za Zastavu", seća se Miodrag zvani Mića Jug.
Iza njega su stotine kilometara pregaženih drumova mukotrpnog rada a za takvo žrtvovanje Mića je višestruko nagrađivan ordenjem i značkama koje i sada krase njegove grudi.
"Imam priznanja i udarničke značke, medalje rada kao i orden rada za heroja rada, tu je 35 udarničkih znački a davao sam i krv na radnim akcijama. Najdraže medalje su mi iz Niša i Bjelašnice, priznanje Orden rada dobio sam 1988. godine za postignute rezultate u radu. Imam i medalju rada iz Deliblatske peščare, iz Kragujevca takođe, neke nosim na grudima a neke su se oštetile ali ih čuvam", ističe ova starina iz Rače.
U njegovoj bogatoj arhivi pored znački i ordenja tu su i zahvalnice, požutele slike, ali Mića se seća svih detalja i čuva od zaborava vreme kada se radilo i gradilo drugačije nego sada. Za ovog krepkog starca komšije imaju samo reči hvale, kažu da je živa legenda, radio se i naradio ali radi i sada.
(Kurir.rs/RINA)