Kućna pomoćnica F. Z. (39) priznala je danas u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu da je u noći između 2. i 3. februara ubila penzionera Dragana V. (70) u njegovom stanu na Vračaru. Ona je tvrdila da je Dragan hteo da je siluje, te da ga je ubila u samoodbrani...
Nije retkost da žene postanu ubice, ali kroz istoriju gledano, nisu bili česti slučajevi žena serijskih ubica. Svakako najpoznatija je prva među takvima - Baba Anujka, starica iz sela Vladimirovac kod Pančeva.
Njeno pravo ime i prezime je bilo Ana Drakšin, ali je ostala poznata kao Banatska veštica ili Baba Anujka. Ona se smatra prvim serijskim ubicom u Jugoslaviji, a njena "slava" se pronela celim svetom.
Baba Anujka se optužuje da je učestovovala u trovanju najmanje 50, a prema nekim procenama i do 150, ako ne i više ljudi.
Oni su dolazili kod nje kako bi im uz pomoć svoje posebno spremljene "vodice" rešavala probleme, bilo ljubavne, bilo imovinsko-pravne, a ona ih je trovala i - ubijala.
Postoje dve verzije o njenoj konačnoj sudbini. Prema jednoj, kada je konačno osuđena za svoje zločine, imala je 90 godina. Osuđena je na 15 godina zatvora, ali je puštena posle osam godina zbog starosti, a umrla je dve godine kasnije, u 100. godini.
Prema drugoj, još neverovatnijoj verziji, iz zatvora su je pustili nemački okupatori 1941, nakon čega je umrla u svojoj kući u 104. godini.
Prema pisanju profesora hemije Šimona Đarmatija, zahvaljujući kojem je priča o Baba Anujki sačuvana, ona je bila plaćena trovačica.
Kada bi joj mušterija došla s problemom, prvo bi je pitala: "Koliko je težak taj problem?". Pritom je zapravo mislila na telesnu težinu osobe, kako bi mogla tačno da dozira otrov u svojoj "vodici" koju je davala za izlečenje. Na osnovu toga mogla je predvideti i za koliko dana će osoba koja popije njenu "vodicu" umreti od trovanja.
"Osmog dana više nećete imati problem", rekla bi mušteriji, očekujući da upravo tog dana nastupi smrt i obično bi bila u pravu.
Navodno je taj magični napitak ljudima naplaćivala između dve i pet hiljada tadašnjih dinara.
Anujka je rođena kao Ana Drakšin 1837. u rumunskom selu Malovac. Otac joj je bio bogati vojvođanski paor koji se s porodicom preselio u Vladimirovac u trenutku kada je ona već imala 11 godina.
Imala je 20 godina kada je upoznala mladog austrijskog oficira, od koga je dobila samo sifilis i brzi rastanak. Posle toga se povukla u osamu, prestala je da se druži i bacila se na izučavanje jezika, medicine i hemije. Kada je upoznala 20 godina starijeg veleposednika Di Pištonju, već je govorila pet jezika. Rodila je čak jedanaestoro dece, ali je samo jedno dočekalo punoletstvo. Kada je ostala udovica, ponovo se vratila svojoj najvećoj ljubavi - hemiji.
Najpoznatija banatska trovačica bila je ujedno i vlasnica kafane u kojoj je najčešće i pronalazila klijente.
Ekshumacijom žrtava otkriveno je da se "čarobni napitak" sastojao od male doze arsena i nekih biljnih otrova.
(Kurir.rs)